Srpski živinari gube bitku - Na domaćoj trpezi uglavnom uvozne guske
Komentari
Živinarstvo je jedna od najmanje subvencionisanih grana poljoprivrede, a za guščarstvo na primer podsticaji uopšte i ne postoje. Guščiju džigericu kao veoma ekskluzivnu i skupu robu uglavnom uvozimo, a oni koji u Srbiji i uspeju da je proizvedu, ne mogu da je prodaju restoranima i prodavnicama budući da specijalizovane klanice gotovo ne postoje.
Stručnjaci traže da Ministarstvo poljoprivrede što pre donese dugo najavljivani pravilnik koji bi pojednostavio i pojeftinio izgradnju mini-klanica na samom gazdinstvu.
Do pre 30 godina, u Telečki nadomak Sombora nije bilo kuće u kojoj se nisu uzgajale guske. Meso i perje su predavali zadruzi, a guščija džigerica završavala je na francuskoj trpezi. Danas se u tom mestu tom proizvodnjom bavi samo porodica Varga.
- Naša familija to radi već 40 godina i ljudi već znaju za nas, a proizvode prodajemo preko preporuke. Imamo sad do 150 gusaka zato što ne možemo da prodamo više, inače bismo mogli da držimo 3.000 komada - rekao je Zoltan Varga iz Telečke.
Iako nema stalne goste, porodica Varga je svoje gazdinstvo registrovala i za turizam, jer je to jedini legalan način da prodaju guščije proizvode.
- Sve moramo sami ručno da pripremamo – i kljukanje, i klanje, i sve ostalo. Sve sami vakuumiramo pošto nemamo klanicu gde bismo mogli da predamo žive guske koje bi bile prerađene u klanici - objasnila je Monika Varga.
Ekskluzivni prestonički restoran mesečno potroši oko 10 kilograma guščije džigerice. Uveze je uglavnom iz Mađarske, za 40 odsto višu cenu od one u Srbiji.
- Da bismo zaštitili naše domaće proizvođače kao što to rade u zemljama Evropske unije, potrebno je pod hitno doneti pravilnike o takozvanoj kućnoj proizvodnji tradicionalnih proizvoda i omogućiti kroz pravilnike našim malim proizvođačima da mogu svoje proizvode da prodaju ugostiteljskim objektima - naveo je agroekonomista Milan Prostran.
Ugostiteljski objekti koji prate svetske gastronomske trendove, 90% namirnica otkupe direktno od poljoprivrednika.
- Što se tiče voća i povrća, to napreduje. Mala gazdinstva nam to donose, znači direktno od proizvođača dobijamo, a što se tiče mesa, uspeli smo samo jednu vrstu mesa da nabavimo za restoran - istakao je predsednik Asocijacije šefova kuvara Srbije iz restorana "Madera" Zoran Stevanović.
Da bi hrana proizvedena na malim porodičnim gazdinstvima brže i u većoj količini stigla do gostiju prestoničkih restorana, njen put mora da bude popločan novim pravilima Ministarstva poljoprivrede.
Tagovi:
živinarstvo u Srbiji
guščarstvo
guščija džigerica
klanice
Zoltan Varga
Monika Varga
Milan Prostran
restoran Madera
Zoran Stevanović
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.