Sigurna luka za investiranje - U zlatne poluge ulagalo 900 građana Srbije

Narodna banka Srbije je na kraju prošlog meseca imala 18,37 tona zlata u deviznim rezervama. To je za oko 3,5 tona više nego pre tri godine. NBS otkupljuje poluge zlata iz domaćih izvora, kako iz rudnika, tako i od građana. Nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitog materijala uvažavajući ponudu na domaćem tržištu. Trenutno jedna unca zlata vredi 1.256 USD.

Imajući u vidu propis kojim je, između ostalog određeno da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, kao i da koristi i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga, dozvoljeno je da otkupljuje i od građana koji ručno ispiraju plemenite i druge minerale iz rečnih nanosa. Stanovnici koji se bave ovim poslom, imaju obavezu da sve isprane količine plemenitih metala ponude NBS po tržišnim cenama.

Građani mogu da prodaju zlato, ali ne mogu da štede u zlatu, odnosno da kupuju zlatne poluge u Srbiji. Građani Srbije koji žele da svoj novac investiraju u zlato imaju nekoliko mogućnosti - ili da kupe zlatnike čijom se izradom bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata, ili da ulože u investicione fondove koji trguju ovim plemenitim metalom.

Za sada u Srbiji ne postoji investicioni fond koji direktno ulaže sredstva u zlato ili zlatne poluge, već samo investicioni fond registrovan u zemlji koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala. Cena zlata na svetskim berzama je od januara 2005. skočila četiri puta, pa se kod mnogih investitora ulaganje u ovaj plemeniti metal pokazalo kao isplativija varijanta od štednje u banci ili trgovine na berzi. U Srbiji tu mogućnost je, na primer, koristilo oko 900 građana.

- Imajući u vidu da se radi o jednoj od najsigurnijih klasa aktive (Safe Haven) deviznih rezervi, NBS će nastaviti sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitog metala - navode u našoj centralnoj banci. - Zlato je, istorijski, uvek predstavljalo sredstvo za očuvanje vrednosti usled svog Safe Haven statusa, te se zato veliki broj centralnih banaka odlučuje da u svojim deviznim rezervama ima i ovaj vredan metal.

Da li će neka centralna banka kupovati zlato zavisi od načina na koji upravlja svojim deviznim rezervama. Odnosno, da li je usvojenim investicionim okvirom za ulaganje deviznih rezervi predviđeno ulaganje u zlato, na koji način i u kom obliku.

Zlato kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke omogućava smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija, ukazuju, između ostalog, u NBS.

Sa eventualnim rastom cena plemenitih metala u budućnosti moglo bi doći do ostvarivanja dodatnog prinosa prodajom dela zlata iz deviznih rezervi. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Konačno, ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u uslovima nestabilnosti na finansijskim tržištima.

Drugi smo u regionu

Po količini zlata u rezervama, Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu prema podacima Svetskog saveta za zlato. Od svih susednih zemalja samo Rumunija (sa 103,70 tona zlata, ili 10,4%deviznih rezervi) i Bugarska (sa 40,20 tona zlata, 6,6 odsto deviznih rezervi) imaju veću količinu zlata u svojim deviznim rezervama u odnosu na Srbiju, ali ako se posmatra učešće ove klase u deviznim rezervama na drugom smo mestu u regionu. SAD se nalaze na prvom mestu po količini zlata u svetu, sa 8.133,50 tona zlata, koje u njihovim ukupnim deviznim rezervama učestvuju sa skoro 75%.

Narodna banka Srbije Beograd

NBS Zavod za izradu novčanica i kovanog novca-Topčider

NBS

zlato

trgovina zlatom

rezerve zlata

devizne rezerve

otkup zlata

zlatne poluge

poluge zlata

plemeniti metali

cena zlata

rast cene zlata

štednja u zlatu

investicije u zlato

investicioni fondovi

Safe Haven

kupovina zlata

rezerve zlata u Srbiji

Svetski savez za zlato