(Ekonomist) NIS na meti rumunskog (kazahtanskog) Rompetrola - Energetski most

(Dinu Patriču : Ujedinjavanjem NIS-a i Rompetrola imali bi smo najjaču kompaniju na Balkanu )

Rompetrol je srpskim vlastima uputio Pismo o namerama, u kojem je navedeno da žele da učestvuju u privatizaciji Naftne industrije Srbije. To je generalni direktor Rompetrola Dinu Patriču (Patriciu) potvrdio na nedavnom sastanku sa stranim novinarima u Bukureštu: “Učestvovaćemo u svakoj vrsti privatizacije NIS-a, uključujući ponudu za manjinski deo i kasniju dokapitalizaciju. Nije nam bitno da odmah preuzmemo većinu kompanije. Ono što mi je bitno jeste sinergija koja može da se uspostavi među dva sistema, da bismo razvili tržište koje će snabdevati dve rafinerije, jednu na istoku a drugu na zapadu Balkana”, rekao je Patriču tom prilikom.

Direktor istočnoevropskog naftnog giganta nije krio da je integracija tržišta glavni razlog i glavni argument povezivanja dve kompanije. “Imamo tržište koje možemo razviti samo ako udružimo kompanije i da to ne može postići niko drugi od potencijalnih kupaca. Razvijmo domaće tržište dve integrisane kompanije u bivšoj Jugoslaviji i u ostatku Balkana, gde živi 50 miliona ljudi, jer ono se mora integrisati. A to ima i politički značaj, jer nema drugog načina da se reše konflikti nego da se uspostave zajednički ekonomski interesi. Zajedno ćemo biti najkvalifikovaniji za intergrisanje distribucije u celom regionu, počevši od Srbije, preko Bosne, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Bugarske, do Rumunije i Moldavije. Govorimo o tržištu na kome bismo udruženi bili znatno jači od konkurencije. Mislim da je zajednički interes dve kompanije očigledan. Osim toga, u mogućnosti smo da korišćenjem postojećih sredstava u Rumuniji, uključujući luku Medija i logistiku kojom raspolažemo, otvorimo novi put snabdevanja NIS-a sirovom naftom. Siguran sam da se taj koridor može otvoriti i pre izgradnje naftovoda. Na taj način će snabdevanje svakako postati jevtinije nego sada. Dalje, mislim da je u interesu potrošača iz obe zemlje da se uspostavi integrisani sistem. Na primer, zapad Rumunije je prirodno tržište za NIS. Od Medije do Temišvara je hiljadu kilometara, a od NIS-a osamdeset. To je prirodno tržište i otvorićemo ga za NIS preko svoje distributivne mreže. A imamo i zajednička tržišta koja tek treba da razvijemo, i koja će biti snabdevana iz obe rafinerije. Govorim o Makedoniji, i Bugarskoj”, izneo je Patriču svoju “viziju”, gotovo u jednom dahu.

Energetski most
Ali, to nije (bilo) sve. Romania Petrol Grupa prodala je 75 procenata svojih deonica državnoj energetskoj kompaniji KayMunazGas (KMG) iz Kazahstana. Ovim spajanjem KMG je duplirao prerađivačke kapacite jer je dobio dve najveće rafinerije u Rumuniji, ukupnog kapaciteta četiri miliona tona, kao i distributivnu mrežu s kapacitetom od sedam miliona tona naftnih derivata. Takođe, KMG je značajno povećao maloprodajnu infrastrukturu na evropskim tržistima, jer je ušao u 630 benzinskih pumpi raširenih kroz sedam evropskih zemalja, od Gruzije do Francuske. Sa druge strane, Rompetrol je ovim ugovorom obezbedio dugoročni pristup naftnim zalihama.

Ova prodaja, čini se, ide na ruku i Evropskoj uniji. Otvara se energetski most koji ne zavisi od Rusije, a zemlje Evropske unije traže alternative ruskim dobavljačima. Trenutno, Rusija naftom obezbeđuje četvrtinu, a gasom više od dve petine potreba Starog kontinenta. Rompetrol, koji spada u 25 najvećih naftnih kompanija u EU, se nameće kao kanal povezivanja istočnih naftnih izvora i zapadnih tržišta prodaje. Kako su više puta iznosili u javnosti, cilj ove Grupe jeste da postanu jedna od najvećih nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i da doprinesu evropskoj energetskoj bezbednosti dobijanjem jake pozicije na Crnom i Jadranskom moru. U 2006. godini Rompetrol je ostvario prihod od 5,65 milijardi dolara, a u 2005. godini 4,85 milijardi. Ovogodišnji obrt projektovan je na preko sedam milijardi dolara, što je deo plana da za pet godina postane potpuno integrisana kompanija sa deset do dvanaest milijardi dolara prihoda. Ove godine će operativni profit, pre obračunavanja poreza iznositi oko 270 miliona evra.

Širenje
Rompetrol je počeo da posluje u Gruziji, a o daljim planovima u ovoj zemlji kao i nastojanjima da razviju tržište Patriču kaže: “Mi smo naftna kompanija i držimo se srži poslovanja. Ukoliko otkrijemo nove prilike u sektoru nafte, iskoristićemo ih. Na primer, mislim da evropska nezavisnost u snabdevanju prirodnim gasom znači da treba raspolagati terminalima za tečni naftni gas (TNG) u zemljama do kojih dolaze naftovodi i gasovodi, kao što je Gruzija, a treba imati TNG terminale i u Evropi. To je pravo rešenje za zavisnost od prirodnog gasa, a ja mislim da je Gruzija jedno od mesta gde TNG terminal može da se izgradi tako da korespondira sa još jednim koji bi se napravio na drugoj strani Crnog mora, radi snabdevanja Evrope gasom. Ako pogledate Evropu, videćete da mesta gde su izgrađeni TNG terminali ne zavise od dovoda gasa iz Rusije. Na primer, Španija se ne snabdeva preko gasovoda, nego ima niz terminala na svojim obalama. Snabdeva se iz više izvora, od Trinidada i Tobagoa do Alžira i Katara, i drugih mesta. Tržište TNG u Španiji je vrlo uravnoteženo i to je rešenje problema zavisnosti od ruskog gasa. Gruzija može postati veoma važno mesto, sa kojeg će gorivo iz azijskih zemalja moći da se, preko terminala u Bahumiju, prevozi Crnim morem”. Iako nije mogao da precizira da li će Rompetrol ući u jedan ovakav projekat (što bi moglo da zavisi i od toga da li će naći partnere) Patriču smatra da širom Evrope kompanije počinju da razmišljaju na isti način. “Uvek kada zavisite od jednog izvora snabdevanja, izloženi ste krizama i nestašicama. Mi razmišljamo o rešenjima nevezanim za gasovode, koje smatram dinosaurusima industrije gasa. Ukoliko se tehnologija razvije i omogući da se jedna fabrika pretvori u berzu, mesto sa kojeg će proizvod moći da se isporučuje bez polaganja cevi na sve strane, onda dolazi do nastanka globalnog tržišta”, smatra Patriciu.

Pored (i posle) Gruzije, planovi Romnpetrola obuhvataju Balkan i Italija. Petriču kaže i da postoji investicioni program za Petromediju, kojim se planira izgradnja naftnog terminala, što će omogućiti da bolje koriste postojeći i izgrade novi skladišni kapaciteti u luci Medija, kao i utovaranje goriva u tankere kapaciteta i do 150.000 tona gasa. “Tako ćemo moći da prevozimo proizvode preko Bosfora po ceni konkurentnoj onoj koja će se naplaćivati za snabdevanje preko naftovoda Burgas-Aleksandrupolis”, smatra Patriču.

Treći argument
Kao treći argument za svoju ideju Patriču ističe da se i Rompetrolova rafinerija i petrohemijski kompleks Petromedia i NIS-ova rafinerija u Pančevu nalaze na Dunavu. To je, kaže Rompetrolov direktor, velika pogodnost za razmenu proizvoda od nafte, a posebno srpskoj rafineriji nudi put ka stranim tržištima. Takođe, dodaje se, iskustva stručnjaka u Petromedii, značajna su za Pančevo i u ekološkom smislu. Svetska asocijacija prerađivača nafte (WRA), zbog odlične operative i ispunjavanja najstrožih kriterijuma za zaštitu životne sredine, proglasila je pre dve godine ovaj kompleks za najbolju rafineriju u centralnoj i istočnoj Evropi. Inače, Petromedia se prostire na 450 hektara pored letovališta Mamaja i Konstanca na Crnom moru. Druga rafinerija u vlasništvu NIS-a, u Novom Sadu, po tehničkom profilu veoma je bliska Rompetrolovoj rafineriji Vega Ploiesti, što u Rumuniji naglašavaju kao izuzetan potencijal za proizvodnju specijalizovanih naftnih i hemijskih proizvoda visoke vrednosti.

Pre dve godine Rompetrol je Evropu iznenadio kupovinom francuskog uvoznika nafte i trgovca derivatima - Dyneff. Sa 226 benzinskih pumpi, Dyneff ima 3,5 odsto udela na francuskom tržištu. Ovom kupovinom u posed su dobili oko 270 hiljada metara kubnih skladišnih kapaciteta na atlantskoj i mediteranskoj obali. I pored toga Rompetrol je u potrazi za dodatnim prerađivačkim kapacitetima u Italiji i severnoj Africi. Planira i da nastavi širenje maloprodajne mreže. Pored Dineff-ove mreže u Francuskoj, poseduje ili brendira preko tri stotine pumpi u Rumuniji kao i manje mreže u Albaniji, Bugarskoj, Moldaviji i Gruziji.

Hoće li NIS postati jedan od stubova energetskog mosta između naftnih izvora Kazahstana i rastućih zahteva za rafinerijskim proizvodima u centralnoj i zapadnoj Evropi, pitanje je na koje, smatra Patriču, odgovor treba dati što pre. “Danas u Srbiji prepoznajem poteškoće koje smo i mi imali pre deset godina. Nadam se da će vaša vlada doneti odluku o privatizaciji što je pre moguće. Mislim da je to prilika i za NIS. Znate, u istoriji svakog rafinerijskog sistema postoji tačka bez povratka, posle koje više ne možete da revitalizujete sistem. Neću da ulazim u detalje, ali postoji vremenski okvir za NIS-ovu šansu i on je vrlo kratak, možda oko godinu dana”, zaključuje Dinu Patriču.

ROMPETROL

Rompetrol grupu, baziranu u Holandiji i vrednu preko 3,6 milijardi dolara, udruženo vode dva deoničara, KMG i Rompetrol Holding čije je sedište u Švajcarskoj. Za predsednika i CEO kompanije koja u 13 zemalja ima osam hiljada zaposlenih, imenovan je Dinu Patriču, bivši većinski vlasnik Rompetrola.

Konstanca-Trst

Naftovod Kostanca - Trst može jedino biti rezultat udruživanja NIS i Rompetrol grupe. Ako dobijemo na tenderu za NIS, uveravam vas da će naftovod biti izgrađen kao privatni projekat, kao i svi naftovodi ili gasovodi koji su izgrađeni ili se grade u regionu, rekao je predsednik rumunske kompanije Dinu Patriciu.

Rumunija je jedna od pet zemalja uključenih u projekat naftovoda Konstanca - Trst. Prema Studiji izvodljivosti tog projekta u Rumuniji, koju je sačinio konzorcijum Hil internešnel, ta zemlja bi od tranzita 40 miliona tona nafte godišnje deonicom koja prelazi preko njene teritorije ostvarivala blizu 2,3 milijardi dolara, od tranzita 60 miliona tona nafte 3,1 milijardu i od transporta 90 miliona tona godišnje prihod od 4,4 milijardi dolara. Naftovod od rumunske luke Konstanca do Trsta ići će najkraćom trasom do srca Evrope i u njega je uključeno pet država - Rumunija, Srbija, Hrvartska, Slovenija i Italija koja poseduje najveće rafinerijske kapacitete na Starom kontinentu.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu