Unapređenje energetske efikasnosti u javnim ustanovama - Investicija u održivu budućnost

Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije, Srbija bi do 2020. godine trebalo da dostigne udeo od 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije. Jedan od faktora u postizanju tog cilja je i korišćenje te energije u javnim ustanovama, koje zbog dotrajale infrastrukture i neadekvatnog održavanja imaju loše energetske parametre. Ipak, dobre vesti stižu iz lokalnih uprava i pokrajinske administracije.

- U Srbiji mali broj javnih ustanova zadovoljava nivo energetske efikasnosti, budući da je većina objekata izgrađena pre više decenija - kaže za "eKapiju" Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Grada Beograda.

On ističe da su novoizgrađeni objekti projektovani tako da imaju daleko bolju energetsku efikasnost, kao i da se radi na rekonstrukciji postojećih.

- Zakonska regulativa je propisala koji nivoi energetske efikasnosti moraju biti ispoštovani kada se grade novi objekti, odnosno kada se rekonstruišu stari. Najveći izazov je da se nađe mera - kako da se sa što manje sredstava uštedi što više energije. Da bi se to postiglo, potrebno je dobro proceniti stanje objekta i potrebe njegovih korisnika, kako bi projekat doveo do optimalnih rešenja. Po tom principu ne bi smelo da se desi da se uloži mnogo sredstava za smanjenje troškova od 5%, ako bi se ekvivalentnom investicijom na drugom objektu moglo uštedeti 4 puta više energije - ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, jedna od glavnih prepreka uspostavljanju energetske efikasnosti u javnim objektima je nedostatak raspoloživih sredstava za sanaciju.

- U okviru Sekretarijata za energetiku nije formiran budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti što će se, nadam se, promeniti u bliskoj budućnosti - kaže on i dodaje da je operativan fond koji se odnosi na zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Projekti koji su do sada uspešno realizovani uključuju obdanište na Bežanijskoj kosi - u potpunosti energetski efikasan objekat u kome je omogućena upotreba subgeotermalnih podzemnih voda preko toplotnih pumpi i solarne energije preko solarnih kolektora, kako toplotnih, tako i fotonaponskih.

Predškolska ustanova "11. april" u Novom Beogradu korisnik je tri energetski efikasna objekta, čiju je izgradnju finansirao Grad Beograd. Reč je o vrtićima "Zvezdana prašina", "Dragan Laković" i "Tesla-nauka za život".

- Prednost energetski efikasnih objekata u odnosu na klasične tipove objekata je u korišćenju obnovljivih izvora energije (energija termalnih voda i solarna energija). Takav tip energije je beskonačan. Za razliku od konvencionalnih izvora energije, njegove rezerve se obnavljaju - ili konstantno ili ciklično. Osim uticaja na životnu sredinu, prednost ovih objekata se ogleda i u uštedi na potrošnji električne energije jer objekat sam sebe snabdeva delom potrebne energije - objašnjava u razgovoru za "eKapiju" Miloš Luković, rukovodilac tehničko-transportne službe u PU "11. april".

Obdanište na Bežanijskoj kosi, "Zvezdana prašina", otvoreno je 2012. godine, te je jedan od pionira u izgradnji energetski efikasnih vrtića. Za grejanje i hlađenje ovog objekta koriste se energija podzemne tople vode i sunčeva energija, što vrtić čini u potpunosti nezavisnim od priključka na elektrane.

Luković ističe da je bilo potrebno određeno vreme da se radnici obuče za rukovođenje sistemom po kome vrtić funkcioniše, budući da energetski efikasni objekti zahtevaju poseban način održavanja.

- Za određene poslove održavanja angažujemo specijalne firme, preko postupka javnih nabavki - kaže Luković i dodaje da je potrebno određeno vreme ne bi li se napravile analize koliko je zaista velika prednost ovih objekata u odnosu na klasične. On navodi i da je u planu izgradnja novih energetski efikasnih vrtića na teritoriji opštine Novi Beograd, te da se trenutno radi na tim projektima.

U OŠ "Vuk Karadžić" u Leskovcu ove godine je realizovan projekat energetske sanacije. Ova obrazovna ustanova postala je prva škola u 2016. godini u kojoj su započeti radovi na termoizolaciji zidova i postavljanju nove fasade. Kako je najavio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, u tekućoj godini predviđeni su novi projekti iz domena energetske efikasnosti, za koje je, preko Agencije za lokalni ekonomski razvoj, obezbeđeno 32 miliona dinara, odnosno 4% više nego u 2015.

- Imamo 19 gotovih eleborata energetske efikasnosti u javnim objektima, a ove godine uradićemo još pet - kaže za "eKapiju" Igor Cvetković, program menadžer za upravljanje projektima u leskovačkog Agenciji za lokalni ekonomski razvoj.

On ističe i da su projekti energetske sanacije od velikog značaja za finansijsko poslovanje ustanova, budući da se ušteda po projektu kreće od 30%, pa naviše.

Prema njegovim rečima, tokom 2016. predviđena je dalja energetska sanacija javnih ustanova, među kojima su OŠ "Kosta Stamenković", Gimnazije i ekonomske škole, srednje škole u Grdelici, osnovne škole u Pečenjevcu i Ustanove za odrasle i starije "Leskovac".

Energetska efikasnost unapređena je i u osnovnoj i srednjoj školi "Đura Jakšić" u Srpskoj Crnji, koja je, zahvaljujući sredstviima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, u 2016. adaptirala novu LED rasvetu.

- Ukupna vrednost investicije iznosila je 11.631.724,80 dinara, od čega smo mi finansirali 11.605.724.560 dinara - ističu za "eKapiju" iz Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Kako navode, rezultat ovog projekta je ušteda električne energije od 60%.

U 2015, Uprava za kapitalna ulaganja obezbedila je više od 294 miliona dinara za sufinansiranje 22 projekta iz oblasti energetske efikasnosti, a do danas je realizovano 16 projekata u 12 vojvođanskih opština.

U 2015 godini, u Banji Rusanda postavljeni su solarni kolektori, čime će ovo lečilište za zagrevanje sanitarne vode koristiti energiju iz solarnih izvora. Lazar Čelar, šef energetskog bloka, u razgovoru za "ekapiju" kaže da je realizacijom ovog projekta postignuta mesečna ušteda od oko 10%, odnosno oko pola miliona dinara.

On dodaje da je ovo lečilište spremno da nastavi projekte alternativnog grejanja, a jedna od mogućih novina je i upotreba geotermalne energije. Kako navodi, projekat u vrednosti od 11,5 miliona dinara sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, a osim značajne uštede unapređenje energetske efikasnosti će doprineti i smanjenju emisije ugljen dioksida.

Srećko Šević naglašava da je poboljšanje energetske efikasnosti u javnim ustanovama deo strategije grada Beograda i u narednim godinama.

- Cilj je da se, što je više moguće, iskoriste lokalni obnovljivi izvori energije koje Beograd ima. Ulaganjem u energetsku efikasnost smanjuju se troškovi grada, dovodi se do rasterećenja linija energetskog snabdevanja i utiče se na poboljšanje stanja životne sredine. Da bi se sve navedeno realizovalo, potreban nam je fond iz koga će se finansirati ove aktivnosti - kaže on i dodaje da je trenutno u toku rekonstrukcija OŠ "Olga Petrov" u Padinskoj Skeli.

Kako ističu iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, u tekućoj godini bi trebalo da bude doneta odluka o finansiranju i sufinansiranju projekata iz oblasti zdravstvene zaštite, za šta je obezbeđeno 150 miliona dinara.

Budući da je pokrajinski budžet smanjen u 2016, ne planiraju se posebni konkursi namenjeni isključivo projektima iz oblasti energetske efikasnosti, ali će se nastaviti sa realizacijom započetih, kao što su zgrada infektologije Opšte bolnice u Vršcu, aneks zgrade Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, intenzivno odeljenje hirurgije i dijagnostike Dečje bolnice u Novom Sadu, škola za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama u Staroj Pazovi i drugi.

Projekte energetske sanacije u 2016. nastaviće i Pokrajinski sekretarijat za energetiku. Prema rečima Nenada Stankovića, pokrajinskog sekretara, u ovoj godini planirano je raspisivanje konkursa za dodelu sredstava za realizaciju projekata štedljive unutrašnje rasvete u javnim ustanovama, a za ove inicijative predviđen je budžet od 18 miliona dinara.