Investicijama do energetske efikasnosti u zgradarstvu - U sanaciju postojećeg stambenog fonda potrebno uložiti 1,6 mlrd EUR

Prema procenama Inženjerske komore Srbije, u našoj zemlji postoji više od 4,5 miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Ako se zna podatak da do 80-tih godina prošlog veka nismo ni imali ozbiljnu regulativu u ovoj oblasti, to znači da više od 80% svih tih zgrada zahteva energetsku sanaciju. Među njima je i više od 1,5 miliona nelegalnih objekata, koliko je nadležno ministarstvo procenilo prilikom usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata.

Takođe, u Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40% energije, rečeno je na poslednjem parlamentarnom forumu "Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu". Od ukupne energije koju troše zgrade, 61% se troši u stambenim objektima.

- Prema Nacionalnom akcioniom planu energetske efikasnosti (NEEAP), koji je predložilo Ministarstvo energetike Srbije, predviđeno je da se do 2020. godine smanji potrošnja finalne energije u zgradama za 9%. Da bi se to ostvarilo potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR u sanaciju postojećeg stambenog fonda. To je jedna od većih investicija i tu se vidi da je energetska efikasnost projekat od nacionalnog značaja, na kome treba raditi i sprovesti ga što pre – kaže za "eKapiju" prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije.

Nedavno istraživanje je pokazalo da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske sanacije zgrada u Srbiji, uključujući i kamatu, mogu da se pokriju iz ušteda na računu za energiju u periodu od tri do osam godina.

- Ministarstvo je izradom pravnog okvira stvorilo uslove za implementaciju mera energetske efikasnosti zgrada kao što su: donošenje metodologije određivanja energetskih performansi zgrada i metodologije proračuna potrebne energije za grejanje u zgradama, podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti zgrada za smanjenje potrošnje energije, obuka i licenciranje odgovornih inženjera energetske efikasnosti, izdavanje rešenja privrednim društvima za izradu energetskih pasoša. Urađena je i Nacionalna tipologija stambenih zgrada – projekat Tabula, kao i neminovno umrežavanje i saradnja zainteresovanih strana (Inženjerske komore Srbije, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Regionalne razvojne agencije, lokalnih samouprava, proizvođača građevinskog materijala, stručne javnosti), uz tehničku podršku GIZ-a, a sve u cilju da se što više približimo evropskim standardima u ovoj oblasti – objašnjava u razgovoru za "eKapiju" Jasminka Pavlović, šef odseka za energetsku efikasnost i građevinske proizvode Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije (PKS), kaže da je problem energetske efikasnosti od usvajanja Zakona o građenju, Zakona o racionalnoj upotrebi energije, kao i Pravilnika koji se bave energetskom efikasnošću zgrada i njihovom sertifikacijom, u Srbiji u potpunosti prepoznat.

- Budući da se sa tretiranjem problema krenulo polako, tek u poslednjih nekoliko godina, može se reći da situacija još uvek nije na zadovoljavajućem nivou i da i dalje kasnimo za EU, kao i u mnogim drugim oblastima. S obzirom na trenutno stanje stambenog fonda, smatramo da Srbija najveće uštede energije može ostvariti baš u sektoru zgradarstva – ističe sagovornik "eKapije".

Procene Renate Šindlek, stručnjaka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koje je iznela na nekoliko stručnih skupova, govore da je u Srbiji potrebno ulaganje od nekoliko milijardi evra u podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu da bi se dostigli minimalni standardi evropskih zemalja u toj oblasti. Ona je mišljenja da građani ne mogu to sami da finansiraju i poručila je da će nemačka vlada i GIZ nastaviti da pružaju podršku Srbiji i da će pomoći u izboru najboljih modela za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti.

- Zainteresovanost građanstva za unapređenje energetske efikasnosti u objektima u kojima žive svakako postoji. Naravno, neophodno je pružiti atraktivne stimulacije koje bi animirale vlasnike objekata da više ulažu u unapređenje energetske efikasnosti. Stimulacije moraju biti pre svega finansijske, a ono što ja vidim kao mogućnost je uvođenje poreskih olakšica, pa čak i privremeno oslobađanje od poreskih nameta u skladu sa visinom investicija koje vlasnici ulažu u energetsko unapređenje svojih objekata – predlaže prof. dr Dragoslav Šumarac i dodaje da je jedan od mogućih modela finansiranja i javno-privatno partnerstvo.

On veruje da će, i uz najavljenu promenu Zakona o stanovanju, u narednom periodu sve biti mnogo efikasnije i lakše i da bismo mogli da prepolovimo broj energetski neefikasnih objekata do 2020. godine.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, u saradnji sa GIZ-om i lokalnim samoupravama, radi na analizi stambenog fonda i izradi metodologije za proračun potencijala uštede lokalnih samouprava, što će im olakšati u pisanju planova i programa za apliciranje za fondove i određivanja sredstava za rekonstrukciju pojedinih stambenih blokova.

Jedna od prvih opština u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredeljenost za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru je Pirot, koji je 26. oktobra 2015. godine potpisao Memorandum o saradnji sa GIZ Projektom "Energetska efikasnost u zgradarstvu". Time je i zvanično obeležen početak saradnje na polju izrade Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. Na ovaj način Pirot će biti među prvim opštinama u Srbiji (uz Vrbas, Ivanjicu i Sokobanju) koja će imati pregled postojećeg stambenog fonda i biti u prilici da ozbiljno planira različite programe rehabilitacije stambenih zgrada.

Nacionalna strategija energetske sanacije

Sagovornici "eKapije" saglasni su da postoje izvesne tendencije u podizanju kvaliteta gradnje, makar u segmentu upotrebe materijala, otkako su 2012. godine usvojeni pravilnici koji regulišu energetsku efikasnost i energetske pasoše zgrada. Takođe, projekti unapređenja energetske efikasnosti predstavljaju značajnu priliku za rast domaće građevinske industrije i proizvođače građevinskog materijala, pa time i za zapošljavanje novih radnika.

- Ministarstvu je do sada (4. marta) dostavljeno 980 energetskih pasoša, ali smatramo da je broj izdatih pasoša mnogo veći, jer smo u kontaktu sa licenciranim inženjerima koji su zaposleni u ovlašćenim organizacijama saznali da mnoge organizacije još uvek nisu dostavile ove dokumente. Tek kada bude obavezno izdavanje pasoša preko Centralnog registra energetskih pasoša (CREP sistem) imaćemo tačne podatke, a trenutno je preko CREP-a izdato 177 pasoša. Uprkos tome što ova procedura još uvek nije obavezna, smatramo da je odziv inženjera dobar – kaže Viktor Kobjerski iz Privredne komore Srbije.

On smatra da bi jedan od najvažnijih narednih koraka ka većoj energetskoj efikasnosti zgrada bilo donošenje Strategije njihove energetske sanacije, kao i izrada nacionalne tipologije nestambenih zgrada. Pravilnici u narednoj fazi treba da budu unapređeni i usklađeni sa Direktivama EU iz 2010. i 2012, što će dalje pooštriti uslove za projektovanje i građenje.

- Važno je i obavezno izdavanje energetskih pasoša korišćenjem CREP-a, kao i izmena pravilnika, odnosno unapređenje metodologije za izračunavanje energetske efikasnosti zgrade uvođenjem u proračun potrebne energije za hlađenje, ventilaciju, sanitarnu toplu vodu i osvetlјenje – navodi Kobjerski.

Dragoslav Šumarac zaključuje da Srbija ima dobru regulativu i dobre stručnjake, ali da je svakako neophodno njihovo konstantno unapređenje.

- Najvažnije je da se energetska efikasnost zgrada proglasi za nacionalni projekat iza kog bi stala Vlada Republike Srbije sa Ministarstvima građevina, energetike i finansija. U taj projekat je potrebno uključiti i lokalne samouprave i sva javna preduzeća, a posebno gradske toplane i elektrodistribucije – ističe sagovornik "eKapije".

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.