Sistem opozicije ključna novina Nacrta novog Zakona o žigovima

Pravna zaštita žigova trenutno je u Srbiji regulisana važećim Zakonom o žigovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 104/09 i 10/13). Uvidevši potrebu da se domaći propisi dodatno prilagode i harmonizuju sa zakonskim okvirima EU koji se odnose na pravo intelektualne svojine, kao i da se otklone uočene slabosti postojećeg Zakona o žigovima, srpski zakonodavac je pripremio Nacrt novog Zakona o žigovima.

Uveden sistem opozicije

Ključna novina predviđena Nacrtom Zakona tiče se uvođenja sistema opozicije (tj. sistema prigovora), koji će zameniti trenutni model ispitivanja relativnih razloga za odbijanje registracije žiga od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije po službenoj dužnosti. Ova suštinska izmena trebalo bi da dodatno približi srpsko zakonodavstvo onome što je već ustanovljeni standard u najvećem delu zemalja sa kojima se Srbija graniči, drugih evropskih zemalja, kao i važeći standard kod registracije community žiga (kako je to regulisano Regulativom Saveta (EC) br. 207/2009).

Prema Nacrtu Zakona, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije sprovodiće formalne postupke ocene isključivo po apsolutnim razlozima za odbijanje prijave, dok će suštinska ocena po relativnim razlozima biti u domenu diskrecione odluke, inicijative i ažurnosti nosioca ranijih prava. U skladu sa predloženom promenom, nosilac ranijeg žiga ili čuvenog žiga, sticalac licence ili nosilac ranijeg prava na ime ili sliku, autorsko pravo ili pravo industrijske svojine, biće u mogućnosti da podnese prigovor po osnovu postojanja relativnih razloga za odbijanje u roku od tri meseca od dana objavljivanja prijave.

Efikasnija sudska zaštita

Dalje izmene predviđene Nacrtom Zakona dolaze kao posledica obaveze usaglašavanja sa Direktivom 2008/95/EC o usklađivanju zakonodavstava država članica u oblasti žigova.

Cilj predloženih promena jeste da se uspostavi efikasniji sistem zaštite žiga, otklone nejasnoće i olakša primena odredaba parničnog postupka u cilju pružanja efikasnije zaštite u slučajevima povrede prava. Tako izmene uključuju preciznije definicije mogućih tužbenih zahteva, kao i jasnije i sistematičnije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza.

Ključna izmena rokova zastarelosti

Još jedna ključna novina tiče se rokova zastarelosti za pokretanje spora po osnovu povrede prava na žig u okviru parničnog postupka. Važeće rešenje je problematično i ograničavajuće, budući da predviđa da rok zastarelosti za podnošenje tužbe iznosi tri godine od trenutka kada je nosilac prava saznao za povredu i učinioca (subjektivni rok), i ne duže od pet godina od datuma kada je povreda prvi put učinjena (objektivni rok).

Usled ograničenja navedene definicije, nosioci prava su često onemogućeni da se suprotstave i spreče tekuću, trajnu povredu prava, ukoliko je petogodišnji rok istekao (čak i ukoliko nosilac prava prethodno nije imao saznanje o tome da je njegovo pravo povređeno). Uklanjanjem reči "prvi put" iz definicije roka zastarelosti, Nacrt Zakona predviđa da pravo na tužbu po osnovu tekuće povrede ne može da zastari, čime se postiže cilj odredbe kojom se propisuje pravo na podnošenje tužbe zbog povrede žiga.

Datum usvajanja Nacrta Zakona još nepoznat

Uprkos činjenici da je Nacrt Zakona bio dostupan za javnu raspravu do 3. 12. 2015. godine i da se očekivalo da će ući u skupštinsku proceduru tokom januara 2016. godine, proces usvajanja je, čini se, za sada odložen i Nacrt Zakona ostaje otvoren za komentare i sugestije. Očekuje se da će Zavod za intelektualnu svojinu Srbije organizovati dodatne stručne diskusije pre izrade konačnog nacrta, te, shodno tome, usvajanje Nacrta Zakona možemo očekivati najranije u drugoj polovini 2016. godine.

Autori:
Andrea Radonjanin, advokat i Petar Luka Barišić, saradnik
Advokatska kancelarija Moravčević Vojnović i Partner