Zelena ekonomija, uređenje tržišta otpada i razvoj reciklažne industrije - Predstavljena četiri zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine
U skupštinskoj proceduri nalaze se četiri zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine, saopšteno je iz tog Ministarstva.
- Predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine imaju za cilj da doprinesu uspostavljanju predvidivosti i kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine, većem stepenu usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima EU, kao i većoj međusobnoj usaglašenosti domaćih propisa, a samim tim i efikasnijoj primeni propisa u ovoj oblasti. Jedna od ključnih izmena i dopuna ovog zakona jeste uspostavljanje kontinuiteta i predvidivosti u sistemu finansiranja zaštite životne sredine, osnivanjem Zelenog fonda Republike Srbije kao budžetskog fonda, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu- rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković u svom uvodnom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Ona je naglasila da će se Zelenim fondom omogućiti ulaganje u unapređenje kvaliteta životne sredine, a samim tim i smanjenju negativnih uticaja na zdravlje stanovništva, sanacija zagađenih lokacija, uklanjanje istorijskog otpada iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, unapređenje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, razvoju reciklažne industrije, kao i uspostavljanje zelene ekonomije i otvaranju novih radnih mesta – zelenog zapošljavanja.
Takođe, Zakonom će se omogućiti uvođenje nacionalnog metaregistara odnosno nacionalne elektronske baza podataka, kako bi se obezbedio lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini.
- Jedna od značajnih izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom je prenošenje okvirne Direktive o otpadu, u vidu uvođenja pojmova prestanka statusa otpada i nus proizvoda, što će značajno olakšati poslovanje privrednih subjekata, smanjiti postojeće troškove i doprineti razvoju cirkularne ekonomije i otvaranju novih radnih mesta- istakla je Bogosavljević Bošković.
Kako je navela, prestankom statusa otpada ili uvođenjem statusa nus proizvoda, otpad dobija prirodu robe i njegova upotreba ili njegov tretman dobija izraženu komercijalnu vrednost, što će obezbediti i pojavu novih privrednih subjekata na tržištu.
Izmenama i dopunama se uspostavlja tržište otpada sa ciljem da se promet i tretman odvijaju na legalan, transparentan i efikasan način, kao i da se omogući uvid i kontrola u količine i vrste otpada nastalog na teritoriji Srbije kao i na njegove tokove. Na ovaj način uvođenjem u legalne tokove eliminisaće se nelojalna konkurencija i siva zona koja je u velikoj meri bila izvor raznih nelegalnih radnji i zloupotreba.
Bogosavljević Bošković je naglasila da će uređenje tržišta otpada značiti razvoj konkurencije, zdravih tržišnih uslova, niže cene zbrinjavanja otpada, a u isto vreme povećanje budžetskih prihoda po osnovu naplate PDV i pripadajućih poreskih obaveza. Promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije od nacionalnog je interesa – trgovanje preko organizovanog tržišta.
Predlog izmena i dopuna Zakona je i klasifikacija operatera, kojom se žele postići lojalna konkurencija među operaterima koji učestvuju u zbrinjavanju otpada, podsticanje većih ulaganja u viši stepen reciklaže (dobijanje gotovih proizvoda, a ne poluproizvoda ili sekundarnih sirovina), kao i veća transparentnost u oblasti upravljanja otpadom.
- Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prirode unosi novine koje se odnose na očuvanje prirodnih vrednosti i uspostavljanje sistema održivog razvoja kroz usklađivanje ekonomskog i društvenog razvoja s jedne strane i zaštite prirode s druge strane, uvođenje statusa službenog lica za čuvara zaštićenog područja, precizirano je da se finansiranje zaštićenog područja vrši i iz sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, regulišu se pitanja prekograničnog prometa i trgovine divljim vrstama, kao i da se uvodi se posebno licenciranje i kontrola zooloških vrtova- zaključila je ministar.
Zakon, prema njenim rečima, definiše i uslove pod kojima odgajivač može vršiti veštačko osemenjavanje u sopstvenom stadu i propisuje obavezu da lica koja rade na terenu kao selekcioneri u odgajivačkim organizacijama izrađuju odgajivačke programe i vrše procenu priplodne vrednosti domaćih životinja u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Ministar je dodala i da Zakon daje pravni osnov uspostavljanju sistema klasiranja svinjskih i goveđih trupova na liniji klanja što će za proizvođače značiti realnu ocenu kvaliteta životinja namenjenih za prizvodnju mesa i realnu cenu.
Bogosavljević Bošković je naglasila da se poseban deo zakona odnosi se na unapređenje uslova za uzgoj pčela i stvaranje pretpostavki povećanja proizvodnje u pčelarstvu, što će se ostvariti kroz aktivniju ulogu udruženja pčelara koja će uspostaviti Registar pčelinje paše i Fenološku kartu. Na taj način će se omogućiti poboljšanje kvaliteta i efikasnosti proizvodnje.
Zakon predviđa i obavezu da lica koja sprovode meru suzbijanja komaraca avio tretiranjem o istoj najmanje 48 časova ranije obaveste nadležne organe JLS – koja potom o istoj obaveštava udruženja pčelara – svi podaci – način upotrebe, dužina trajanja, ugroženost pčela i slično.
- Zakon reguliše i pitanja u oblasti ribarstva–koja se odnose na usaglašavanje domaćeg sa evropskim zakonodavstvom ,u cilju nesmetanog poslovanja subjekata koji se bave preradom, doradom i trgovinom proizvodima ribarstva, kao i da međunarodnu trgovinu ribom, proizvodima od ribe mora pratiti i odgovarajući sertifikat o poreklu iste čime će se međunarodna zajednica boriti za očuvanje ribljeg fonda mora i okeana sprečavajući nelegalan, neprijavljen i neregularan ribolova- naglasila je Bogosavljević Bošković.