Nečiji ostatak nekome je sve - Francuska uvela zakon o doniranju viška hrane iz trgovinskih lanaca, "Delhaize" pokrenuo akciju u Srbiji

U Srbiji se procenjuje da 26,1% stanovništva živi ispod granice siromaštva, što je u proseku četvrtina ukupne populacije, a nemaštinom su pogođena i deca mlađa od 14 godina. U Evropi taj procenat je niži samo za jedan odsto i iznosi 25%, dok se 90 miliona tona hrane baci.

Francuska je nedavno usvojila zakon po kojem će veliki supermarketi morati da doniraju viškove hrane u humanitarne svrhe, umesto da je uništavaju hemijskim procesima kakva je dosad bila praksa. Prvi koraci u smeru ove inicijative, napravljeni su i u Srbiji.

Naime, trgovinski lanci "Maxi" i "Tempo" osmislili su program donacije viškova hrane kojim se svakog dana obezbeđuje voće i povrće za ishranu 1.800 najsiromašnijih građana Srbije. Zahvaljujući saradnji sa nevladinom organizacijom "Banke hrane" kroz program "Pomažemo da imaju i oni koji nemaju", "Maxi" i "Tempo" mesečno doniraju oko 40 tona hrane.

Inicijalnom saradnjom sa "Bankom hrane" kroz ovaj projekat, "Delhaize Srbija" pravi prve korake u cilju pomoći rešavanju problema siromaštva i gladi efikasnim korišćenjem viškova hrane na način koji se godinama primenjuje u Evropi.

- Nakon što smo doneli odluku da u našim prodavnicama nudimo isključivo prvu klasu voća i povrća, došlo je do povećanja otpisa hrane koja je kvalitetna i jestiva. Kao najveći maloprodavac u zemlji, kod koga namirnice kupuje gotovo svaki građanin Srbije, osećamo potrebu da obezbedimo hranu i za one koji nemaju. Donacijom voća i povrća koje se ne proda obezbeđujemo sveže namirnice, svakog dana i velikim količinama za ishranu onih kojima je pomoć potrebna. Pored Beograda, u sledećoj fazi planiramo da u program uključimo još prodavnica i u drugim gradovima Srbije i povećamo kategorije proizvoda koje doniramo. Cilj nam je da do 2020. godine sve naše prodavnice u Srbiji svakodnevno doniraju hranu i verujemo da ćemo na taj način značajno pomoći zajednici - kaže Martina Petrović, menadžerka za komunikaciju održivog poslovanja "Delhaize Srbija".

U ovom trenutku 62 prodavnice kompanije "Delhaize Srbija", formata "Maxi" i "Tempo", na kraju svakog dana odvaja deo voća i povrća koje se ne proda i posredstvom "Banke hrane" i partnerskih organizacija, donira siromašnim porodicama i pojedincima.

- Drago nam je što smo saradnju koju imamo sa "Delhaize"-om u proteklih sedam godina, kroz redovne donacije osnovnih životnih namirnica sada podigli na još viši nivo. Ova vrsta pomoći je jedinstvena jer obezbeđuje hranu svakog dana, za veliki broj ljudi. Partnerske organizacije same dolaze u prodavnicu koja im je dodeljenja, preuzimaju voće i povrće i distribuiraju korisnica, čime je lanac maksimalno efikasan - rekla je Milana Blažić u ime "Banke hrane".

Nadica Blažić iz organizacije "Plava školjka", udruženja samohranih roditelja i porodica osoba sa invaliditetom, kaže kako je raduje to što su i njihova deca uključena u donaciju, jer "čim bi ih ugledali u trenutku kad im donesemo voće i povrće, bilo bi svima jasno koliko su srećni što znaju da neko misli na njih".

- Srećni su jer imaju priliku da probaju i neko voće koje nikada do sada nisu, a ono što je nama najvažnije, smanjili smo prehlade, jer deca unose u sebe i vitamine koji su im neophodni u toku jednog dana - kaže Nadica Blažić.

- Ovaj program kompanije "Delhaize" nam je od neizmerne pomoći za svakodnevno funkcionisanje Svratišta za decu. Kako Svratište samo po sebi nema svoju kuhinju, ovakav vid donacije nam odgovara, jer deca imaju priliku da konzumiraju voće kao užinu pred odlazak u školu i na taj način unesu nutritivno vredne namirnice. Takođe, ovu pomoć možemo da preusmerimo i njihovim roditeljima koji žive u uslovima ekstremnog siromaštva kako bi imali priliku da pripremaju obroke od njih - kaže Mina Lukić iz Centra za integraciju mladih u čijem sastavu je i Svratište za decu.

Gladni u svetu

Svetski paradoks je da u isto vreme postoji veliki broj gladnih, a da se u isto vreme jestiva hrana rasipa i baca. Alarmantan podatak je da se u Srbiji godišnje baci 250 000 tona hrane. Iako u Srbiji ne postoji zakonska regulativa kojom se reguliše ova aktivnost, postoji veliko interesovanje javnosti za ovaj vid pomoći.

U kompaniji "Delhaize Srbija", kažu da potpuno samostalno sprovode ovaj projekat koristeći iskustva iz drugih evropskih zemalja. Drugi veliki trgovinski lanci, prema našim saznanjima, za sada ne planiraju da se uključe u akciju.

Podsećanja radi, Evropski parlament početkom jula pozvao je sve zemlje Evropske unije da što pre donesu zakone koje bi omogućili supermarketima da svu neprodanu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace. Evropski parlament tako je unutar rezolucije o "cirkularnoj ekonomiji" prihvatio amandman kojim se države Evropske unije podstiču zakoni koji bi omogućili distribuciju neprodate hrane prema dobrotvornim organizacijama.

Francuski primer

Francuski parlament je pre dva dana jednoglasno izglasao zakon po kojem će veliki supermarketi morati da doniraju viškove hrane u humanitarne svrhe, umesto da je uništavaju hemijskim procesima kakva je dosad bila praksa.

- Skandalozno je videli koliko se jestive hrane baca u kante za smeće i uništava u supermarketima - obrazložio je član stranke koja je predložila zakon.

Ovakav potez naišao je odobravanje različitih društvenih grupa za zaštitu okoline, dobrotvornih i prehrambenih organizacija, čiji aktivisti pozivaju na slične zakone u svetu.

Prema ovome zakonu, supermarketi će morati da preduzmu potrebne mere kako bi se sprečilo bacanje hrane, pa će tako biti prisiljeni da doniraju neprodatu, ali jestivu hranu u humanitarne svrhe ili kao hranu za životinje. Onu najmanje upotrebljivu će donirati za kompostiranje. Supermarketi veći od 400 metara kvadratnih će morati da potpišu ugovore s humanitarnim ustanovama o doniranju viška robnih zaliha.

Koliko je ova odluka dobra i hvale vredna pokazuje činjenica da Francuzi godišnje bacaju 20 do 30kg po osobi, što se procenjuje na svotu od 12 do 20 mlrd EUR godišnje. Ovom merom francuska vlada želi da smanji te iznose na pola do 2025. godine, a bilo bi i više nego dobro da ovakav presedan postane praksa u svim državama.

Britanski supermarketi su takođe imali praksu da industrijskim hemikalijama uništavaju hranu kojoj je istekao rok trajanja, no to je sada zakonom zabranjeno, piše "Independent".

Zabeleženo je i nekoliko pokušaja kaznenog progona u Velikoj Britaniji u poslednjih nekoliko godina za osobe koje su iz kanti za smeće uzimale hranu odbačenu iz supermarketa, uprkos tome što to rade socijalno najugroženiji slojevi, kao što su beskućnici.

Delhaize Serbia d.o.o. Beograd

TEMPO Hipermarketi

Banka hrane

Centar za integraciju mladih Beograd

Evropski parlament Brisel

Delhaize Srbija

Delez Srbija

donacija hrane

višak hrane u marketima

Maxi

Tempo

Martina Petrović

Milana Blažić

Plava školjka

Nadica Blažić

Mina Lukić

Centar za integraciju mladih

Svratište za decu

Evropski parlament

Zakon o višku hrane

uništavanje hrane

hemijsko uništavanje hrane