NavMenu

Uzgoj jabuka može biti veoma unosna delatnost - Sa jednog hektara zarada i do 12.000 EUR godišnje

Izvor: Radio 021 Utorak, 03.11.2015. 15:51
Komentari
Podeli
Mada je voćarstvo perspektivna agrarna delatnost i prilika da mala gazdinstva uspešno posluju, banke kupovinom državnih obveznica i zapisa Narodne banke Srbije finansiraju državu, dok privredu zapostavljaju, čak i najprofitabilnije projekte.

Ove godine smo izvezli preko 150.000 tona jabuka, samo u Rusiju oko 115.000, prisutni smo u regionu, na tržištu Italije, vodeće zemlje u uzgoju ovog voća, veoma zahtevne Danske, a traže ih i glavni distributeri u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu.

Adut naših uzgajivača je moderan sortiment i odličan kvalitet, pa je uzgoj jabuka već godinama veoma unosna poljoprivredna delatnost. Istovremeno je i izvoz sve veći i dostiže 90 mil EUR godišnje.

Počelo je tokom ministrovanja Ivane Dulić-Marković, potom Gorana Živkova, čijom inicijativom su kupovinom sadnica subvencionisani zasadi. Potom je finansirana i izgradnja desetak hladnjača za udružene manje i proizvođače sa posedima srednje veličine. Pokazalo se da je u pitanju najefikasnije subvencionisanje čiji rezultati su se pokazali za dve, tri sezone, a iz godine u godinu su sve veći.

Velike kompanije su se uključile u posao. Njima je neuporedivo lakše doći do kapitala, pa su i posedi višestruko veći, na stotine hektara. Srbija je postala relevantan igrač u uzgoju i izvozu jabuka, tim pre što je naš izvoz u Rusiju podstaknut i klauzulom o bescarinskom tretmanu jabuka iz Srbije. Biznis se neprekidno razvija u svakoj fazi, od odabira i pripreme terena, preko načina uzgoja do čuvanja u hladnjaćama i pakovanja za transport, pa je dostignut visok nivo profitabilnosti.

Posao se smatra prilikom za poljoprivrednike sa malim površinama obradivih površina. Nikola Milićević, direktor jabučnjaka u Čelarevu, najvećeg u Evropi, kaže da za podizanje hektara najmodernijeg jabučnjaka, sa više sorti različitog dospeća zrenja, zalivnim sistemom, zaštitnom mrežom od prejakog sunca, zaštitom od mraza, potrebno je uložiti oko 28.000 EUR.

- Već od treće sezone čista dobit je od 10-12 hiljada EUR godišnje. Naravno, neophodan je svakodnevni rad i stalno stručno usavršavanje putem uhodanih seminara i stručnih savetodavnih službi. Uostalom, čak 95% jabučnjaka u italijanskoj regiji Bolcano, svetskom lideru u ovoj proizodnji, su veličine od 1,8 do 3,9 hektara i svi više nego uspešno posluju - dodaje on.

Ali, kod nas kompanije i seljaci sa većim posedima proširuju uzgoj, dok je upadljivo odsustvo sitnih seljaka, uprkos izgledima da se i manji seoski posed izgradi u uspešno gazdinstvo. Zašto u perspektivnom poslu nema malih paora?

Nedostupni krediti

(Foto: Paula Cobleigh/shutterstock.com)
Milićević pojašnjava da su u pitanju po sitne poljoprivrednike teško prihvatljivi uslovi kreditiranja. Mali nemaju startnu ušteđevinu i moraju se osloniti na kredite. Doduše država, posebno pokrajina Vojvodina, pomažu sa 3-4 hiljade EUR bespovratnog kredita, ali, ipak, seljak se kod banke zadužuje za najmanje 23-24 hiljade EUR.

Mali seljak nema nekretnine vrednosti dovoljne da stavi pod hipoteku, pa skromno obezbeđenje podiže i onako visoku kamatu od, u boljoj varijanti, 7% na deviznu ili 10,5% na dinarsku pozajmicu, za još jedan ili dva procentna poena. Poređenja radi, u zemljama Evropske unije kamata na kreditiranje uzgoja jabučnjaka teško da u aktuelnim prilikama dostiže 2%.

Ali, zašto su u nas krediti tako skupi kada se i sami bankari žale da su im računi puni para, a da su retki profitabilni projekti, pa bi bilo logično da bankarska konkurencija snizi cenu zaduživanja?

Odgovor je u stilu poslovanja ovdašnjeg bankarskog sektora, a svodi se na stalno finansiranje države kupovinom bankarskih zapisa centralne banke, te obveznica ministarstva poljoprivrede. Kako je referentna kamatna stopa NBS 4,5%, u vreme kada je ista kamata u zemljama EU blizu nule ili čak negativna, vidi se da je zarada banaka više nego solidna, pri čemu u poslovima sa državom gotovo da i nema rizika.

Ispada da monetarna politika jakog dinara, u zemlji sa malo štednje, uzroči visoku kamatu, te kredite čini neprihvatljivo skupim po preduzetnike, uljučujući i seljake-jabučare.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.