Toplana u Bajinoj Bašti planira prelazak na biomasu

Opština Bajina Bašta planira da što pre sistem daljinskog grejanja prebaci na biomasu, što bi joj obezbedilo održiv i isplativ sistem grejanja baziran na lokalnim resursima umesto mazuta koji se uvozi, rekao je predsednik te opštine Radomir Filipović.

- Bajina Bašta ozbiljno radi na tome da mazut što pre zameni biomasom, konkretno drvnom sečkom - rekao je Filipović za "Betu" i "EurAktiv" i dodao da su za to pripremljeni studija i idejni projekat.

Kako prenosi "euroactiv.rs", prelaskom na biomasu iskoristili bi se lokalni resursi, smanjili troškovi s obzirom da se mazut uvozi, a građanima pružio komfor jer bi bilo moguće grejanje tokom celog dana, istakao je on i dodao da je sadašnji sistem grejanja neodrživ a da bi prelazak na biomasu trebalo da omogući da toplana više ne posluje sa gubitkom.

- Biomasa će dolaziti sa teritorije opštine. Studija rađena u Srbiji je pokazala da kučevski kraj, Priboj i Bajina Bašta raspolažu najvećim potencijalom biomase - rekao je Filipović koji se upoznao sa iskustvima Austrije i Slovenije u korišćenju biomase tokom studijske posete tim zemljama koju je organizovao program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" (DKTI) Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Prema idejnom projektu za Bajinu Baštu, prelazak lokalne toplane na biomasu koštao bi oko 1,5 mil EUR što obuhvata potuno novu opremu u kotlarnici i izgradnju dela cevovoda u dužini od oko 500 metara.

Međutim, kako je prelazak sistema na biomasu velika investicija iako Nemačka razvojna banka (KfW) daje povoljne zajmove, opština za sada planira da iz sopstvenih sredstava finansira pilot projekat koji bi omogućio uvid u efekte prelaska velikog sistema u gradu na biomasu sa mazuta, rekao je on.

Pilot projekat bi trebalo da se sprovede naredne godine na jednom od dva kotla od po 700 kilovata (KW) u mesnoj zajednici Kostejevići u čijem sistemu grejanja je oko 30 korisnika, škola i ambulantna.

Filipović je dodao da ostaje da se vidi kako da se zatvori finansijska konstrukcija za prelazak celokupnog sistema na biomasu u Bajinoj Bašti ali je istakao da se neće odustati od toga.

Bajina Bašta bi time postala prva opština u Srbiji koja koristi biomasu u sistemu daljinskog grejanja, a Filipović je istakao da se time neće ugroziti sadašnji sistem, odnosno da će se zadržati kotao na mazut kao rezervni izvor koji bi se koristio u slučaju potrebe.

Drvna sečka se sastoji od mašinski usitnjenih komada šumskog drveta ili ostataka od industrijske prerade drveta, a u Srbiji, kako je naveo Filipović, tona sečke košta između 35 i 40 EUR, slično kao i u Sloveniji.

Rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom u GIZ-ovom programu "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas) rekao je da se mogućnošću prelaska na biomasu aktivno bavi osam toplana u Srbiji.

U Sloveniji i Austriji biomasa se već duže koristi u sistemima daljinskog grejanja

U Sloveniji i Austriji biomasa se već duže koristi u sistemima daljinskog grejanja, a u slovenačkoj opštini Preddvor, kod Kranja, koja obuhvata 14 sela sa ukupno 3.500 stanovnika, od grejne sezone 2001/2002.

Prelazak na biomasu u toplani u Preddvoru je bio jedna od četiri pilot projekata u Sloveniji a finansiran je najvećim delom iz različtih fondova i putem nekomercijalnih kredita, rekli su pedstavnici opštinskih vlasti koji su ukazali na ekonomske i ekološke prednosti tog energenta.

- To je 100 odsto zelena energije - rekao je savetnik u Opštini Preddvor Primož Bergant i dodao da je "ekološki gledano, ciklus zatvoren" jer se emisija uglejn-dioksid (CO2) prilikom spaljivanja biomase nadoknađuje time što ga drvo apsorbuje tokom rasta.

Bregant je rekao da od 2002. nije bilo prekida u snabdevanju energijom i da je cena nešto povoljnija nego kod tradicionalnih energenata.

Tokom posete Austriji i Sloveniji od 6. do 9. oktobra, koju je organizovao GIZ-ov DKTI program, grupa predstavnika lokalnih samouprava, šumskih gazdinstava i preduzeća Srbija šume posetila je u Austriji sajam šumarstva i šumske opreme Austrofoma koji se održava svake četiri godine, kao i logistički i trgovinski centar za biomasu u Leobenu.

Razvoj takvih centara planiran je i u Srbiji, navodi euroactiv.rs.