(Ekonomist) Vranje 2007.godine - Južno nije nužno tužno

Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uručio je prošle nedelje Vranju pomoć od milion i po dinara, namenjenih modernizaciji lokalne samouprave. Da li je ministar znao ili ne, nije ni važno, ali Vranje je u relativno bliskoj prošlosti upravo za rezultate na poboljšanju odnosa prema građanima dobilo nekoliko priznanja.

Najpre, Opština Vranje je u okviru projekta Stalne konferencije gradova i opština i Saveta Evrope “Jačanje kapaciteta lokalnih vlasti” u konkurenciji stotinak “primera dobre prakse” iz 62 opštine dobila drugu nagradu u kategoriji projekata unapređenja upravljanja na lokalnom nivou i prvu nagradu za najuspešniju prezentaciju. Drugo, od Kluba privrednih novinara Srbije, Centra za razvoj malih i srednjih preduzeća u Beogradu i Agrobanke, Vranje je dobilo treću nagradu u kategoriji “Opština budućnosti”.

Prvo priznanje vranjanska opština dobila je zahvaljujući svom radu na poboljšanju saradnje sa građanima. Sredstvima opštine, Programa za razvoj Ujedinjenih naroda (UNDP) i Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP-USAID), u maju 2005. godine u Vranju je otvoren jedan od najsavremenijih opštinskih uslužnih centara (OUC) u Srbiji. Centar ima 13 pultova na kojima su smešteni predstavnici svih opštinskih sekretarijata, kao i katastar nepokretnosti, opremljeni računarima i spremni za neposredan kontakt sa građanima, dakle bez šaltera, staklenih i drugih pregrada. Građanima je takođe dostupan i poseban vodič kroz rad uprave. Pored toga, vranjska Opština je kroz program “Exchange” (Razmena) otvorila Infocentar i tri isturena odeljenja u najvećim mesnim zajednicama. Cilj ovog projekta je da se rad svih službenika, opštinske uprave ali i javnih preduzeća i ustanova učini transparentnijim i da građani u svakom trenutku dobiju potrebne podatke. To mogu učiniti dolaskom u Infocentar, telefonom ili elektronskim putem. Za deset meseci Infocentar je preneo preko 2.000 vesti, odgovorio na više od 300 pitanja građana i aktivno se uključio u rešavanje oko 600 problema. Infocentar je otpočeo sa štampanjem mesečnika, u kome se nalazi pregled najvažnijih događaja, što doprinosi boljoj spoljnoj i internoj komunikaciji.

(Miroljub Stojčić, gradonačelnik)

Zona, mori zona
Vranjanci su očigledno osetili da bi bilo dobro da se u svojim razvojnim naporima oslone i na inostrane organizacije i projekte, tj. pare. Tako se Opština Vranje našla među 10 onih koje su prošle godine postale učesnik Programa MEGA (Program za podsticanje ekonomskog razvoja opština), u saradnji sa kojim je otvorena i Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Osim toga, uspostavljena je i Zona unapređenog poslovanja. Uređenjem najužeg centra grada stvoreni su daleko bolji uslovi za poslovanje, a samim tim i za otvaranje novih radnih mesta. Prema raspoloživim podacima, do sada je u Zoni otvoreno 20 novih radnih mesta.

Zahvaljujući pomoći programa MEGA intenzivno se radi i na donošenju novog Generalnog urbanističkog plana, što će doprineti definisanju novih industrijskih zona i samim tim privlačenju stranih ulaganja.

Usvojena je i strategija razvoja opštine 2006-2010. godine i u toku je realizacija oko 80 projekata. Iz Nacionalnog investicionog plana su dobijena sredstva u iznosu od 13 miliona evra za 29 projekata. Ne treba preskočiti ni komunalno uređenje industrijske zone i otvaranje Biznis inkubator centra. Vranje je prva opština u Srbija koja je u saradnji sa programom MEGA definisala Plan kapitalnih investicija, koji su usvojili i odbornici lokalnog parlamenta (i to jednoglasno). Dalje, uz podršku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i projekta MEGA, Vranja je učestvovalo na Sajmovima nekretnina i investicija u Beču i Minhenu, kao i na konferenciji “Privredni potencijali Srbije” u Beogradu i takmičenju u opštinskom marketingu “Investirajte u Srbiju”.

Unapređenje klime za poslovanje dovelo je do smanjenja broja nezaposlenih. U 2006. posao je dobilo 1.300 radnika, a pozitivan trend se nastavlja i u ovoj godini.

U saradnji sa Elektronskim fakultetom iz Niša razvija se Geografski informacioni sistem koji unapređuje uvid u moguće investicione lokacije, a u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna urađena je i Strategija razvoja poljoprivrede. Opština Vranje je iz svojih sredstava izgradila prvu regionalnu sanitarnu deponiju u Srbiji, a u saradnji sa Vladom završen je sistem za vodosnabdevanje Prvonek, investicija vredna 70 miliona dolara, kojom je trajno rešen višedecenijski problem snabdevanja grada vodom.

Zbog svega toga je, dakle, uručujući (11. juna) medalju predsedniku opštine Stojčiću, predstavnik USAID za Evropu i Evroaziju, Dag Menerčik i rekao da je Vranje to priznanje zaslužilo rezultatima postignutim pre svega na ekonomskom planu, ali i onim što je učinjeno na poboljšanju komunikacije sa građanima i unapređenju kvaliteta opštinskih usluga.

Druga strana medalje
Ali, Vranje je grad pun kontrasta. To se vidi i golim okom: sokaci i kućerci kakve zamišljaju čitaoci dela Bore Stankovića, takoreći se oslanjaju na moderne građevine od stakla i betona. Takav utisak se stiče i kada pokušate da o stanju u opštini prikupite “zvanične” podatke. Ni “zvanični podaci” ni “stanje na terenu” ne uklapaju se baš uvek u prethodnu, idiličnu sliku.

Prema najnovijem istraživanju stručnjaka koji rade na Strategiji za smanjenje siromaštva pri Vladi Srbije, oko 30 odsto građana vranjske opštine, koja ukupno ima 90.000 stanovnika, živi ispod granice siromaštva. Prema tim podacima siromašni su ne samo oni koji ne rade nigde, već i oni koji privređuju, ali nedovoljno za najosnovnije potrebe. U praksi, to znači da je svaki treći Vranjanac gladan. Goran Jović, predsednik Regionalne privredne komore iz Leskovca, napominje da vranjska opština ima 12.500 nezaposlenih, ali i 23.000 ljudi koji rade a primaju platu manju od 100 evra. Doduše, opština se pobrinula da nekim od svojih socijalno ugroženih građana, donekle ublaži muke. Honorarnim angažovanjem u nekom od opštinskih javnih preduzeća, ti ljudi mogu mesečno da zarade oko 7.000 dinara.

I pored činjenice da je Vranje krenulo u nekakav napredak, ovdašnji ljudi ne zaboravljaju svojevremena obećanja legendarnog Dragomira Tomića, predsednika kompanije Simpo, i njegovu čuvenu sintagmu «Vranjanci k’o Japanci» koja je bila sastavni deo propale kampanje o «Švajcarskoj na jugu Srbije». Uz to, pamte ljudi, obećavana je i staza oko Vlasinskog jezera za trke Formule 1, dovođenje crnaca zbog manjka radne snage i žičara do 100 kilometara udaljene Besne kobile. Od svega, naravno, nije ispalo ništa. Umesto toga Vranje je dobilo malu grupu ekstremno bogatih ljudi, uglavnom bivših socijalističkih direktora i mladih biznismena koji su prve pare napravili devedesetih. Koštana, obućarski gigant velike Jugoslavije otišla je u stečaj, a njenih pet hiljada radnika ili na ulicu ili kod privatnih obućara kod kojih rade na crno. Jumko je sa deset spao na dve i po hiljade radnika i od definitivne propasti može ga spasiti samo najavljena privatizacija. Konačno, Simpo je posebna priča koja ne može da stane u jedan novinski tekst. Sa ovim konstatacijama slaže se i Goran Stefanović, poslanik DS iz Vranja:

“Stanje u gradu je katastrofalno, privreda je u rasulu, tako da su promene neophodne”, kaže on. U sličnom i pomalo ironičnom tonu razmišlja i Novica Mitić, lider sindikata Nezavisnost u Pčinjskom okrugu: “Ako je Vranje, sa atmosferom Zolinog “Žerminala”, ušlo u uži izbor “opština budućnosti”, kako li je tek ostalima u Srbiji? Ovakva priznanja građani Vranja vrlo lako mogu da dožive kao cinizam, kao provokaciju, jer van virtuelnih statistika samo oni znaju kako zaista žive”. Četvrtog jula (na veliki američki praznik, Dan nezavisnosti) u Vranju je postavljen (Predsednik opštine Stojčić) kamen temeljac nove fabrike za proizvodnju tekstila engleske kompanije “Bianca Alena”. Događaju su prisustvovali i ministri Dragan Đilas i Mlađan Dinkić. Reč je o investiciji vrednoj sedam miliona dolara. Nova fabrika Zamber trebalo bi da zaposli 3.000 radnika. To bi mogla da bude prekretnica.

Posebno

Osobama sa posebnim potrebama omogućen je normalan ulaz u OUC. Povrh toga, uz pomoć UNDP-ija, kupljen je i Udruženju paraplegičara dat aparat za fotokopiranje, kao i jedan deo Uslužnog centra. Udruženju je tako omogućeno da stiče prihode, a njegovim članovima da se radno angažuju i, što je još važnije, aktivno uključe u zajednicu.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu