Družetić - selo čiji meštani žive od šljive

U Družetiću, najistočnijem selu mačvanskog okruga na pobrđima Bobije, šljiva je rodila na 300 hektara. U proseku, svako domaćinstvo ima po pola hektara zasada a svako treće sušaru. Od hiljadu tona sirove iz Družetića će ove godine otići 350 tona suve šljive. Od nje žive i uvećavaju imanja.

Na vrh brda kuće, po padinama šljivici. U Družetiću, kažu, vide Cer, Maljen i Avalu ali najradije gledaju u šljivu i svoje sušare. U selu sa 216 kuća, ima ih više od 70. Prve na struju, stigle su sa zelenim planom osadesetih godina, ali se najstarije dimnjare i dalje puše.

- Ovako je moj pradeda sušio i moj deda i otac. U sušaru mi stane 650 kila presne šljive, a dobijem 180 kila suve. Dimnjaru mi više traže nego onu sa mini sušare - priča Veran Aleksić iz Družetića.

Sa milion i po stabala u selu ove godine imaće dve tone šljiva po svakom od 500 stanovnika. Obradovići su retki koji bar za kupljenje nemaju brigu. Sa šestoro unučića do sada su u dve sušare osušili 25 tona i još toliko ih čeka.

- Šljiva je moja zarada glavna zarada, od nje smo stekli kuće i kupili zemlju - priča Branko Obradović iz Družetića.
Sreten Obradović iz Družetića priča kako, osim šljiva, retko šta uspeva u zavisnosti od godine i dodaje kako je šljiva za šabački kraj nešto što je Bogom dato.

Samo 10% šljiva u Družetiću ode u rakiju, sve drugo se osuši i proda.

- Proširio sam proizvodnju da mi je ta sušara mala, zato sam i planirao da odradim ovaj objekat od osam tona sirove šljive gde za 24 sata ide negde oko 2.000 kila suve - kaže Milovan Milivojević.

Ne brine meštane Družetića ni rad ni rod ni cena. Sa 30 do 35 dinara za kilogram sirove, osušenoj se nadaju da će stići do 200. Više ih brine 70 neženja u selu i brojni kilometri neuređenog puta.

- Bilo bi bolje kad bi bilo puta, brže bi nam šljive odlazile i devojke dolazile - priča Borivoje Aleksić.

Šljive su im, kažu, prošle godine dovele i tri mlade u selo, zato ovu godinu obeležavaju sa 50 hektara novih zasada, i još toliko je u pripremi. Zbog šljivika i nataliteta, očekuju da im Opština Koceljeva uzvrati dupliranjem asfaltnih kilometara.