NavMenu

Dijaspora godišnje pošalje 2,6 mlrd EUR - Dovoljno za 13. platu svakom stanovniku Srbije

Izvor: RTS Ponedeljak, 17.08.2015. 10:01
Komentari
Podeli
(Foto: Ivana Vuksa)
Procenjuje se da oko 800.000 ljudi u Srbiji dobija novčanu pomoć od rođaka ili prijatelja iz dijaspore. U proseku, svako naše domaćinstvo 15% svoje potrošnje bazira na novcu koji stiže iz inostranstva, podaci su Svetske banke.

Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 EUR. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.

- To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da, prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, sada se ta emocija pomalo i gubi - kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.

Ukupan iznos doznaka u 2014. godini bio je 2,6 mlrd EUR, a u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast od 12%. Stručnjaci kao jedan od razloga navode oporavak svetske ekonomije.

Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko 2 mlrd EUR svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.

- Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli da ovde nađu posao i privređuju i doprinose na taj način to su uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa - kaže Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".

A u BDP-u učestvuju sa 10%.

U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 mlrd EUR registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20% manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.

Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.

- Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomski razvoj Srbije - kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.