Dijaspora godišnje pošalje 2,6 mlrd EUR - Dovoljno za 13. platu svakom stanovniku Srbije
Komentari
(Foto: Ivana Vuksa)
Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 EUR. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.
- To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da, prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, sada se ta emocija pomalo i gubi - kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.
Ukupan iznos doznaka u 2014. godini bio je 2,6 mlrd EUR, a u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast od 12%. Stručnjaci kao jedan od razloga navode oporavak svetske ekonomije.
Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko 2 mlrd EUR svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.
- Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli da ovde nađu posao i privređuju i doprinose na taj način to su uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa - kaže Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".
A u BDP-u učestvuju sa 10%.
U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 mlrd EUR registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20% manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.
Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.
- Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomski razvoj Srbije - kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.
Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.
Firme:
Svetska Banka-WB Beograd
Tagovi:
doznake iz inostranstva
dijaspora
gastarbajteri
Svetska banka
Zvonimir Šošević
Uprava za saradnju sa dijasporom
Dušan Uzelac
Kamatica
Lazar Šestović
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.