Niko nije nadležan - Tragične posledice nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka u Rasinskom okrugu

Duž čitavog poteza od Kruševca do Varvarina, pesak i šljunak nemilice se vade iz Zapadne i Velike Morave, a ni Južna - naročito u ćićevačkom kraju - nije pošteđena kopača. Da zlo bude veće, tokom poslednje četiri godine, u ovoj raboti izgubljena su i četiri života, a opštem javašluku doprinosi i činjenica da nekolicina inspekcija i institucija nadležnih za kontrolu eksploatacije prirodnog blaga uopšte nema ispostave u Rasinskom okrugu - inače jednoj od najvodnijih teritorija u Srbiji.

- Ovakvo stanje traje duže od 20 godina - svedoči Zoran Milenković, predsednik Opštine Varvarin.

- Redovno smo tražili da se iskopavanja valjano kontrolišu, s obzirom na to da ovaj posao nije u opštinskoj nadležnosti, a dočekali smo da, zato što niko ništa ne preduzima, klima bude poprilično narušena. Zbog činjenice da se svojevrsni krateri, posle eksploatacije, uglavnom ne zatrpavaju, još 2011, kada je stradao jedan naš meštanin, apelovali smo na ljude da se na takvim mestima bar ne kupaju...

Milenković objašnjava i da kopači, mahom, obezbede dozvolu za otvaranje ribnjaka na obalama Velike Morave, ali da kasnije ta veštačka jezerca ne poribljavaju, već parcele koriste za eksploataciju peska i šljunka. Nažalost, u barama zaostalim iza rovokopača u Donjem Katunu, pre dve godine, nedaleko od table sa zabranom kupanja, udavila su se rođena braća, Bojan (23) i Aleksandar (21) Ivanišević iz sela Sikirica kod Paraćina.

U ćićevačkoj opštini, svojevremeno je potpisivana i peticija, kako bi se obale Južne Morave dovele u red.

Posledice iskopavanja peska i šljunka u okolini Varvarina

I na Zapadnoj Moravi, minule sedmice, zbila se velika tragedija: Dragan Stojanović (55), iz Čitluka kod Kruševca, poginuo je u ovoj reci kod Kukljina kada se, pod težinom iskopanog tovara, njegov kamion prevrnuo sa pontonskog mosta... Zvuči neverovatno, ali proizlazi da se za ovaj prelaz saznalo tek kada je izgubljen jedan ljudski život.

- Nije nam poznato da je u prethodnom periodu pomenuta radnja ili neki drugi subjekt zatražio od nas saglasnost za postavljanje pontona ili nekog drugog objekta u koritu Zapadne Morave. Izvesno je da nikome nismo izdali saglasnost za postavljanje nekog pontona ili drugog plovnog, odnosno stacionarnog objekta na potezu od Kruševca do Trstenika - saopšteno je iz JP "Srbijavode".

U kruševačkoj policiji kažu da će, po prikupljanju podataka o svim okolnostima ove tragedije, izveštaj podneti Osnovnom javnom tužilaštvu, dok su u Direkciji potvrdili samo da Zapadna Morava nije njihova nadležnost, jer se oni brinu samo o međunarodnim vodama. Sličan odgovor dobili smo i iz Gradske uprave u Kruševcu, u kojoj tvrde da nisu zaduženi ni za ponton, ni za eksploataciju peska i šljunka, pa grad - između ostalog - nema ni privrednog i vodnog inspektora. Prvi teritoriju grada pod Bagdalom "pokriva" iz Jagodine, a drugi iz Prokuplja!