Tačka susreta IT sektora i biznisa - U Srbiji svaka deseta firma koristi poslovni softver, tek se očekuje ekspanzija

U Srbiji tek svaka deseta kompanija u svom poslovanju koristi poslovni softver. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2014. godinu, samo 9,9% firmi u Srbiji koristilo je ERP ili neki sličan poslovni softver. Razlog tome leži u malim izdvajanjima za marketing, dok se sa druge strane proizvođači softvera žale na lošu i glomaznu zakonsku regulativu potpuno neprilagođenu informatičkoj obradi, neefikasan državni aparat bez sluha za probleme privrede i propise koji se donose na brzinu i bez prethodne kvalitetne stručne validacije.

Kako pokazuje analiza tržišta koju je sproveo Miodrag Ranisavljević, autor analize "Poslovni softver u Srbiji 2014" i bloga Poslovni softver.net, sudeći po rezultatima upotrebe, svest domaćih kompanija o korisnosti poslovnih softvera je nedovoljna. Ključni razlog za to jeste nedovoljno ulaganje proizvođača poslovnog softvera u marketing i prodaju. Čak 79% od ispitanih proizvođača ulaže značajno ispod 30% od ukupnih prihoda u marketing i prodaju proizvoda. Toliko značajno ispod, da se to svodi na nekoliko procenata, ili uopšte ne postoji ulaganje u marketing i prodaju.

Ranisavljević kaže za "eKapiju" da je mnogo razloga tako male upotrebe poslovnog softvera u domaćim preduzećima. On izdvaja tri ključna: svest korisnika o značaju upotrebe poslovnog softvera, pasivnost proizvođača u promociji i edukaciji tržišta o značaju poslovnog softvera i regulator sa svojim standardnim problemima.

- Ono što je interesantno primetiti je da ulaganje u marketing i prodaju predstavlja ključni parametar uspešnosti kompanije na današnjem tržištu kada postoji prilično velika konkurencija. Svakako je istina da je preporuka najbolji marketing, ali se postavlja pitanje koliko je preporuka potrebno na mesečnom nivou da bi se obezbedilo održivo poslovanje i ovaj procenat značajno podigao iznad 10% - kaže sagovornik "eKapije".

Među kompanijama u Srbiji koje koriste poslovne softvere najzastupljeniji je ERP, ali je, prema rečima Ranisavljevića, u poslednjih nekoliko godina sve popularniji i softver za upravljanje odnosima sa kupcima (CRM – Customer Relationship Management) i softver za maloprodaje (POS – Point Of Sale).

- Kako se razvija tržište i potreba za što prisnijim odnosom sa kupcima, zatim građenje poverenja i merenje zadovoljstva kupaca, prirodno je da CRM postaje sve popularniji, mada ne onoliko popularan koliko bi trebalo da bude. Da ne bude zabune, svaka kompanija već ima neki sistem za građenje odnosa sa svojim kupcima, ali CRM softver je pomoć u smislu automatizacije, merenja i upravljanja tim odnosom. POS je dosta interesantan iz prostog razloga što je maloprodaja (odnosno prodaja krajnjim kupcima) bila i biće vrlo profitabilan poslovni model. Većina POS softvera više nije samo maloprodajna kasa. U igri su i programi lojalnosti, poklon kartice, vaučeri i mnoge druge stvari koje predstavljaju svojevrstan CRM u maloprodaji. Naravno, za veće kompanije u trgovinskom poslu i ERP i CRM i POS imaju vrlo značajnu ulogu u celokupnom informacionom sistemu kompanije - objašnjava Ranisavljević.

Veleprodaja, maloprodaja, proizvodnja i poslovne usluge prednjače u upotrebi i primeni poslovnog softvera, jer su to i najdinamičnije oblasti poslovanja. Kako kaže Ranisavljević, to su vrlo konkurentni sektori i brzina reakcije može napraviti razliku između uspeha i neuspeha.

- Ono što je primetno kod kompanija koje uspešno primenjuju informacione tehnologije je da IT i poslovni softver za njih nije samo alat već i izvor znanja i proverene prakse o poslovanju, procesima i optimizaciji. I to je ključna vrednost za kompanije: poslovni softver nije samo alat, već dragoceni izvor akumuliranog iskustva i prakse koju je proizvođač tokom godina rada "ugradio" u svoj proizvod. Ne moramo uvek izmišljati toplu vodu.

Kao problem većine proizvođača poslovnog softvera, Ranisavljević navodi regulatora.

- Regulator često ima minimalne konsultacije sa stručnom javnošću, kreira nedovoljno jasne i međusobno sukobljene propise i sl. Sa druge strane, čest problem je i ono što nekolicina tržišnih lidera prepoznaje - njihova sopstvena inertnost odnosno pasivnost kada je tržišni nastup u pitanju. Treće, i to je vrlo važno pomenuti, jeste sveukupni ekonomski ambijent: visok poslovni i finansijski rizik, uslovi poslovanja, dostupnost jeftinih ili bespovratnih sredstava, poreske olakšice kako za opremu, tako i za zapošljavanje i slično – smatra sagovornik našeg portala.

Nenad Batoćanin, predsednik Udruženja proizvođača softvera Srbije koje postoji od 2006. godine i broji između 50 i 100 domaćih softverskih firmi, navodi da su problemi u poslovanju softverskih firmi na našem tržištu isti kao i kompanija u svim sektorima.

- Nas muče isti problemi kao i druge firme: loša i glomazna zakonska regulativa potpuno neprilagođena informatičkoj obradi, neefikasan državni aparat bez sluha za probleme privrede, propisi koji se donose na brzinu i bez prethodne kvalitetne stručne validacije – ističe Batoćanin.

Batoćanin navodi da se korisnici žale na visoke cene, duge rokove za implementaciju njihovih zahteva i slično, i dodaje da su domaće firme svesne da im kvalitetan poslovni softver može mnogo pomoći.

- Većina se zadovoljava prostom automatizacijom postojećih procesa, samo se retki upuštaju u primenu naprednijih tehnologija. Dobra vest je da se to polako menja – optimističan je sagovornik "eKapije".

Prema Ranisavljevićevim rečima , korisnici su često zadovoljniji softverom nego što proizvođači misle.

- Većina stvari se svodi na kvalitetan i korektan odnos između proizvođača i korisnika poslovnog softvera. Ono što se može podvesti pod tekuće (a ne suštinske) probleme su: brzina usklađivanja sa propisima, brzina odziva podrške, brzina rešavanja problema, otklanjanje grešaka, neretko i cena i kvalitet usluga kao i redovno obaveštavanje i komunikacija o aktuelnostima. Iz iskustva korisnika: jedna od gorih stvari koje proizvođač može da uradi jeste da primi zahtev za podršku i da onda ostavi korisnika u mraku na neodređen vremenski period, odnosno da mu ne pruži nikakvu povratnu informaciju o prijavljenom problemu.

Poslovni softver koriste preduzeća koja ili već uspešno posluju ili imaju nameru da tako posluju, ističe u intervjuu za naš portal Slobodan Krstić, predsednik udruženja "eRazvoj".

- Statistika očigledno pokazuje da je u Srbiji još mali broj uspešnih preduzeća ili onih koja imaju viziju kako to da postanu. Privredni ambijent u Srbiji još uvek nije dovoljno stimulativan da obezbedi dovoljno kapaciteta za uspešno poslovanje i većina preduzeća je uglavnom prinuđena da se bori za opstanak a ne za razvoj koji bi želela. U takvim uslovima mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da finansiraju nabavku kvalitetnog licenciranog poslovnog softvera i opredeljuju se ili za neke varijante slobodnog ("open source") poslovnog softvera ili pak koriste nelicenciran softver nekih od velikih proizvođača - objašnjava Krstić i dodaje da je ERP poslovni softver najpotrebniji i uglavnom se najviše koristi.

Od ostalih poslovnih softvera, smatra naš sagovornik, sve je veća potreba za implementacijom eDMS i CRM softverskih sistema.

Krstić smatra da su domaća preduzeća u velikoj meri svesna koristi za svoje poslovanje primenom poslovnog softvera, ali da finansijski nisu spremna da ga obezbede i na pravi način implementiraju.

- Ulaganje u IT resurse mora da se planira, a da bi se kvalitetno planiralo mora kvalitetno i izvesno profitabilno da se posluje, a toga je u Srbiji poslednjih godina sve manje. Nabavka hardvera, licenciranog softvera uopšte i poslovnog softvera, mrežne infrastrukture, ulaganje u IT obrazovanje i sertifikaciju kadrova su u velikom padu zbog nedostatka finansijskih sredstava za tu svrhu, što se odražava direktno i na loše poslovanje, ne samo tih preduzeća već i na celu IT industriju Srbije.

- U svakom slučaju, nabavka i implementacija bilo kojeg poslovnog softvera ne sme da zakoči poslovanje već da ga unapredi u svim elementima. U protivnom takva nabavka je promašena investicija – zaključuje Krstić.

Milan Šolaja, direktor IKT klastera Vojvodine ističe u razgovoru za "eKapiju" da su potrebe za uvođenjem softvera u poslovanje ogromne, a tražnja je mala.

- Na prvi pogled situacija je paradoksalna, ali uzrok leži u tome što domaćoj poslovnoj zajednici još uvek moramo da objašnjavamo šta sve računari mogu da urade za njihov posao. Neverovatna je i tužna istina da se u Srbiji još uvek često može čuti rečenica: "Dok meni rade klikeri, ta tvoja sokoćala mi ne trebaju!".

Šolaja smatra da je nizak nivo svesti o potencijalima i efektima primene IKT rešenja i usluga osnovi razlog za takvu situaciju.

- Da bi se to promenilo neophodne su, pre svega, akcije države. S jedne strane, država može da da primer poslovnoj zajednici tako što će i sama uvoditi savremena softverska rešenja u svoje poslovanje i na taj način učiniti državnu upravu daleko efikasnijom. Sa druge strane, potrebno je doneti propise koji će podsticati uvođenje softvera u poslovanje – od subvencionisanja nabavke softvera, pa do davanja preferencijalnog statusa na raznim konkursima onim preduzećima koja u svom poslovanju koriste softver.

Sagovonik "eKapije" smatra da su softveri koji su u Srbiji najpotrebniji: ERP sistemi za kompanije, sveobuhvatan sistem e-uprave za državu i rešenja za e-poslovanje.

- Ako izuzmemo IKT kompanije i očigledan razlog zašto su na prvom mestu, od kompanija u Srbiji softver uglavom koriste organizacije iz finansijskog sektora – banke i osiguravajuća društva. To su sistemi koji se prvenstveno bave uslugama i nema protoka robe i/ili materijala, a softverska rešenja omogućavaju maksimalnu optimizaciju, ogromne uštede i vrhunsku bezbednost podataka i poslovanja.

Svi naši sagovornici su saglasni da prilikom odabira adekvatnog poslovnog softvera treba biti informisan kao kada kupujemo bilo koji drugi proizvod.

- Kao i kod kupovine bilo kog drugog proizvoda, treba istražiti ponudu. Kupac može ponudu da uporedi sa drugim dobavljačima, da pogleda ranije reference ponuđača i slično. Međutim, zbog specifičnosti softverskih proizvoda, dobro je imati nekoga u timu (ili potražiti stručnog savetnika) ko se razume u informacione tehnologije i ume da postavi prava pitanja. Na primer, od jednog ponuđača možete dobiti ubedljivo najpovoljniju cenu, ali ne znate da li je njegova strategija da jednom kada saradnju započnete dodatno naplati elemente sistema bez kojih rešenje neće biti kompletno – zaključuje Šolaja i dodaje je da je Vojvođanski IKT klaster na raspolaganju za besplatne konsultacije svima koji razmišljaju o uvođenju softvera.

- Izbor poslovnog softvera je proces. Proces podrazumeva određene korake koji pomažu kompanijama da dođu do odgovora na pitanja od značaja za njih. Na primer: zašto menjam poslovni softver, da li je pravo vreme za promene, koliko novca i vremena je kompanija spremna da odvoji za ovaj proces, koji su zahtevi, potrebe i želje, ko sve nudi i kakav softver, na koje funkcionalne i tehnološke činioce bi trebalo da obratim pažnju i slično. Ako se prati proces, vrlo elegantno se može izbeći neadekvatno rešenje. Drugi deo koji je i problematičniji jeste procena adekvatnosti softvera i tu je moj predlog da se fokus stavi na 5 ključnih oblasti: izveštavanje, poslovne procese, module i funkcionalnosti, celovitost rešenja i, naravno, troškove – poručuje Miodrag Ranisavljević.

Kako kaže Nenad Batoćanin izbor poslovnog softvera je sličan izboru novog auta - treba izabrati pouzdan auto sa kvalitetnim servisom koji za minimum para pokriva sve vaše potrebe. Ako kupite jeftin auto, uštedećete novac, ali ćete provoditi mnogo vremena u servisu. Ako kupite previše skup auto, izazvaćete zavist prolaznika, ali nećete previše dobiti na funkcionalnosti. Velika limuzina ima svojih prednosti, ali je u saobraćajnoj gužvi bolje imati manji auto.

Zbog toga, stručnjaci smatraju da kod izbora softvera, baš kao i kod automobila nema univerzalnih rešenja - svako mora da izabere pravo rešenje vodeći se svojim potrebama i mogućnostima.