Zašto još nije krenuo izvoz ovčijeg mesa u Kinu

Iz Ministarstva poljoprivrede pre nekoliko meseci stigle su vesti o potpisanom Protokolu za izvoz ovčijeg mesa u Kinu. Od tada se ništa bitno nije promenilo. A i kako bi, kada se broj grla ovaca i ostale stoke ne povećava. Istovremeno se problemi množe, a rešenja je malo, piše portal RTV "Pančevo"

Poljoprivreda Srbije prolazi kroz težak period. Pred odgovornima je sve više pitanja, a malo je adekvatnih odgovora, kako u ratarstvu, stočarstvu, tako je i u drugim delovima poljoprivredne proizvodnje. U pančevačkom ataru najbrojnija su poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju ispod jednog hektara zemlje. Takvih je blizu 40%. Istovremeno, broj grla stoke je iznad 20 hiljada, a 95% gazdinstava poseduje manje od četiri grla. To je naša realnost. Kada je u pitanju opstanak malih proizvođača, iz Ministarstva poljoprivrede stižu već godinama optimistične vesti. Jedna od njih je da ćemo izvoziti ovčije meso u Kinu.

- Očekujem da će vrlo brzo da krene realizacija tog projekta. Timovi rade na usavršavanju detalja. Ono što je važno jeste da imamo izvanredne resurse. Takođe imamo više potencijalnih područja na kojima bismo mogli da zasnujemo ovčarsku proizvodnju. Sa druge strane, važno je i to da Kinezi imaju sredstva koja žele da ulože, a mi imamo potpisan Protokol o izvozu jagnjećeg mesa, te očekujem vrlo brzo da ovaj projekat zaživi u praksi - rekla je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

U Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu smatraju da se agrarna politika ne može voditi iz kabineta, već da je potrebno pomoći stočarima, aki konkretno, ne deklarativno.

- Ono što se priča na državnom nivou ne korespondira sa praksom. Naravno da ima šanse da se situacija popravi. Postoje i direktne mere koje se tiču subvencionisanja stočarske proizvodnje, zaštitne mere kojima možemo da se zaštititimo od nelojane konkurencije iz Evropske unije. S druge strane, mislim da bi najznačajnija mera bila vođenje računa o tome šta se nalazi u našim prodavnicama. Kada dozvolite uvoz mesa nižeg kvaliteta od kvaliteta našeg mesa, kada ne prikažete potrošačima šta je domaći proizvod, a šta je ono što smo uvezli iz Argentine i Brazila, naravno da tada naše proizvođače stavljate u nepovoljni položaj. Kod nas se ne koristi genetski modifikovana hrana za hranjenje stoke, ali se dozvoljava uvoz mesa, a nikada ne možete biti apsolutno sigurni da li su te životinje hranjene genetski modifikovanom hranom, koja je jeftinija, i koja, po mom mišljenju, daje nekvaliteniji proizvod. Moramo jasno staviti potrošačima do znanja šta je naše i šta je kvaliteno. Ja sam ubedjen da bi potrošači bili spremni da plate 10, 20 ili 30 dinara skuplje meso, ukoliko bi znali da je ono domaće i kvalitetno - rekao je Branislav Bogaroški, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Stočari i stručnjaci ukazuju na brojne probleme koji su prisutni.

- Poljoprivrednicima se moraju objasniti mehanizmi proizvodnje - rekao je profesor Cvijan Čekić.

- Ako sve platite, nema zarade - rekao je stočar Živan Majreski.

- I dalje je po meni ovca najrentabilnija. Smatram da sve ono što se gaji kod kuće, nije rentabilno - istakao je stočar Marin Šubonj.

Mada se retko dešava preko noći, nama vreme nama vreme od potpisivanja protokola sa Kinom o izvozu ovčijeg mesa teče li teče, pomaka napred u poslu nema. O dolasku firme Tenis i organizaciji svinjarske proizvodnje i dalje se samo priča, a vreme prolazi, zaključuje portal RTV "Pančevo".