Zvonko Marković, glavni arhitekta Kruševca - Ništa se ne dešava slučajno

Zvonko Marković (Foto: lična arhiva)

- Ništa se ne dešava slučajno – kaže Zvonko Marković, arhitekta iz Kruševca. I njegova trenutna funkcija glavnog arhitekte Kruševca rezultat je neprestanog rada i usavršavanja u struci.

- Nisam ja upisao fakultet iz pragmatičnih razloga, već zbog ljubavi iz detinjstva prema građenju, još kao klinac maštao sam i zamišljao sebe kao važnog i velikog projektanta. Sigurno da je pozicija glavnog arhitekte u Kruševcu kruna ovih želja – objašnjava Marković sa naglaskom koji ne "vuče" odmah na "kruševački".

- Dosta vremena sam posle studija proveo u Beogradu i naravno, menjao naglasak, mada sam ga opet delimično "iskvario". U mom gradu postoji problem sa upotrebom padeža i akcenata. – kaže Marković dok ispija kafu u pauzi Letnje škole urbanizma, koja je ove godine održana na Tari.

Kao jedna od tema ove škole nametnula se i pozicija, kao i dosadašnja iskustva glavnih arhitekata u Srbiji.

- Mi nemamo drugog izbora nego da pobrojimo sve vrline i mane i našu procenu o funkciji glavnog arhitekte prosledimo Ministarstvu infrastrukture. Pokušavamo zato i da na ovom mestu saberemo naše komentare, koji će služiti kao pomoć onima koji budu pisali budući zakon i da na taj način pomognemo i sebi, ovoj funkciji, ali i našim gradovima.

Govoreći o ovoj poziciji u opštinskoj raspodeli vlasti, Marković naglašava da nije gruba reč ako kaže da će prva generacija glavnih arhitekata biti "žrtvovana".

Borac je "na dedu", a Zvonku je, koristeći svoje poznato apsolutno pravo, ime dao kum.

- Moji roditelji otišli su kod kuma po ime. Trebalo je da se zovem Isidor, kao moj pradeda. Međutim, kum nije mogao da se seti tog imena, a kako mu je ime Zvonko "palo na pamet" ni danas nisam saznao.

(Foto: ekapija)

Zvonko je bio hrabar i ambiciozan student Arhitektonskog fakulteta u Beograd. "Dajte da vidimo te studente koji su bolji od profesora" – govorilo se hodnicima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kada je ekipa studenata koju je činio i Zvonko Marković pobedila na velikom "opšte jugoslovenskom" konkursu.

- Mi smo tada napravili rezultat koji je bio zabeležen. U tom periodu, u Beogradu smo svi imali entuzijazma. Na fakultetu smo bili aktivni. Već od druge, treće godine počeli smo da učestvujemo na konkursima. Sa zagrebačkim timom delili smo drugu nagradu na velikom konkursu u bosanskom gradu Gračanici. Naš rad bio je bolje kotiran od radova nekih profesora. Na prezentaciji, onako "studentski iskreni" bili smo medijske zvezde - prireća se glavni arhitekta "Lazarevog grada".

Taj konkurs omogućio je ovoj ekipi da učestvuju na izložbi "Mlade nade arhitekture" u Muzeju primenjene umetnosti.

- Pamtim fotografiju na kojoj su članovi tog nagrađenog tima. Osim mene, na njoj su i Tihomor Obradović, Vladimir Maku, Đorđe Mijić. Ne krijem da sam ponosan na to što sam bio u timu sa ovim ljudima, danas veoma uticajnim ljudima u našoj arhitekturi.

Nakon studija radio je u Invest birou u Beogradu, a 1989. se vratio u Kruševac.

Mongoliju, daleku državu koja se na severu graniči sa Rusijom a na jugu sa Kinom, upoznao je radeći na velikom projektu u okviru firme "Drvni kombinat" iz Kruševca.

- Da me je neko pitao gde bih voleo da putujem, ja bih tu Mongoliju stavio na poslednje mesto. Međutim, sve je tu bio doživljaj, da li možete zamisliti gde je zemlja gde se iz Moskve putuje avionom 9 sati. Kulturni centar, neverovatno veliki objekat projektovali su Slovenci, a gradio "Genex", tako da je Zvonko i na ovom objektu ostavio svoj graditeljski pečat.

Marković, objašnjavajući svoj put do sadašnje pozicije glavnog arhitekte, kaže da je poneo virus arhitekture iz Beograda u Kruševac, a ponosan je i na svoje prethodno angažovanje u obnavljanju Društva arhitekata u Kruševcu .

- Obavljao sam funkciju predsednika UO Društva arhitekakta u Kruševcu , kasnije predsednika UO Direkije za urbanizam Kruševca. Na ovim pozicijama pratio sam projekte, konkurse i ukupan razvoj grada.

U opštinsku upravu došao sam iz "školske klupe", a kroz sedmogodišnji rad u Građevinskoj školi trudio sam se da stvorim buduće intelektualce i dobre ljude.

Iako u Kruševcu nije bilo mogućnosti za velike projekte, svoje znanje pokazao je i kroz izuzetno hvaljena rešenja enterijera.

Marković je okupiran i traženjem najboljeg rešenja za staru lokaciju Merime, blizu kompleksa Lazarevog grada koja obuhvata oko 1 hektar. Tu lokaciju Kruševcu je poklonila kompanija Henkel.

Zvonko i Vesna Marković imaju ćerku Sofiju, učenicu Građevinske škole u Kruševcu i sina Dimitrija, osnovca.