Zašto se u Srbiji ne gaji lekovito bilje?

Zahvaljujući povoljnoj klimi i zemljištu, Srbija je veoma pogodna za gajenje različitih kultura lekovitog bilja. Oko 3.500 hektara u našoj zemlji je pod lekovitim biljem, a većina plantaža se nalazi na području Vojvodine. Iako imamo sve preduslove za razvijanje te grane ratarstva, ona se gasi.

Prema proceni stručnjaka, na jednom hektaru može se dobiti 300 do 500 kilograma cveta kamilice prvog kvaliteta. Jedan kilogram iznosi i do 8 EUR, što znači da je zarada po hektaru 4.000 EUR. Glavni razlog zbog kojeg se lekovito bilje ne gaji u Srbiji je nedostatak tržišta. Proizvođači se najviše odlučuju za mentu, a i ona se sve manji gaji jer je problem u plasmanu.

Jedna od vodećih institucija koja se bavi lekovitim biljem u Srbiji je Institut "Doktor Josif Pančić", koji je osnovan 1948. godine. Direktor tog instituta Dragoja Radanović, objašnjava da je moguće podići proizvodnju na nekadašnji nivo, ako pratimo svetsko tržište, koje je postalo mnogo probirljivije i postavilo čitav niz standarda.

- Mi smo malo tržište da se razumemo. Mi naše potrebe možemo da zadovoljimo kad su u pitanju kamilica i nana i to sa lakoćom podmirimo, ali da bismo podigli tu proizvodnju, mi moramo gledati na izvoz. Da bismo to podigli, moramo se udruživati, moramo postići ukrupnjavanje, zajedniči nastup i formiranje velikih proizvođača - smatra Radanović.

Sa tim se slaže i Mirko Oluški, vlasnik jedne od najvećih kompanija lekovitog bilja u Srbiji "Macval". Njegova kompletna proizvodnja se nalazi u severu Vojvodine: Čoki, Novom Kneževcu, Senti i Padeju.

Strateški partner porodice Oluški je nemačka kompanija "Martin Bauer" sa kojom imaju uspešnu saradnju već duži niz godina. Mirko smatra da je najvažnije poštovati standarde Evropske unije i da je to jedan od najvećih problema zašto proizvođači lekovitog bilja nemaju uslova za plasman i zbog čega se proizvodnja gasi.

- Kada naviknu da rade tu kontinuiranu integralnu proizvodnju, a ne da proizvode na konvencionalan način, tu će biti prostora za mnogo lakši plasman. Proizvodnja lekovitog bilja je mnogo zahtevnija i traži veća ulaganja nego što su to ulaganja kao kod pšenice i kukuruza. Morate da budete spremni da investirate u tu proizvodnju - tvrdi Oluški.

On dodaje da je, pored plasmana, veoma bitna i podrška države, da proizvodnja lekovitog bilja bude segment prepoznat kao nešto što je potencijal i mogućnost ne samo da se omogući lakša prodaja i po većoj ceni, nego i mogućnost zapošljavanja većeg broja ljudi. Prema rečima našeg sagovornika, Ministarstvo poljoprivrede nema puno sluha za ovu delatnost.

- Poljoprivredni proizvođači koji se bave plantažnim gajenjem lekovitog bilja u ovoj proizvodnoj godini mogu računati na osnovne podsticaje u iznosu od 6.000 dinara po hektaru. Uzgajivači lekovitog bilja mogu da ostvare pravo na kredit po vrlo povoljnim uslovima. Kreditna podrška može se ostvariti za kredite ukupnog iznosa do pet miliona dinara, dok je za zadruge taj nivo 15 miliona dinara - navode iz Ministarstva poljoprivrede.

Sve manje poljoprivrednika se odlučuje za proizvodnju lekovitog bilja. Prema rečima poljoprivrednika iz Padeja, nekada se na tom području gajila menta na nivou od 400 do 500 jutara, a danas na svega 100.

Oni smatraju da država uopšte ne vodi računa o njima i da traži da se udružuju, što je nemoguće u ovakvim uslovima. Po njihovom mišljenju, država bi trebala da reši pitanje otkupa i da im pomogne oko organizovanja otkupnih stanica.

U vremenu kad je čovek konstatntno izložen stresu i zagađenoj životnoj sredini, okreće se ka biljnim sirovinama koje se upotrebljavaju u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Imamo primer da se u ovoj grani poljoprivrede može postići uspeh, a mali proizvođači treba da prihvate ponude i postanu kooperanti sa velikima.