Šta donosi novi Zakon o energetici?
Otvaranje tržišta struje i gasa
Novim zakonom se zadržava odredba o potpunom otvaranju tržišta struje i gasa od 1. januara 2015. godine. Na osnovu toga, domaćinstava i mali kupci će moći da biraju snabdevače strujom i gasom, ali će imati i mogućnost garantovanog snabdevanja.
Zakonom je raniji termin javnog snabdevanja zamenjen garantovanim snabdevanjem. Propisan je i postupak izbora garantovanog snabdevača na tenderu, kao i izbor rezervnog snabdevača.
Mali kupci električne energije prema novim odredbama zakona biće firme sa manje od 50 zaposlenih i godišnjim prihodom ispod 10 mil EUR, koji godišnje troše manje od 30.000 kilovat sati struje, a lista malih kupaca biće određivana svake godine do 31. marta.
Firme koje troše više od 30.000 kilovat sati struje godišnje izgubiće od 1. jula 2015. pravo na garantovano snabdevanje i moraće da pronađu snabdevača na tržištu.
Zakonom se uvodi i mogućnost ukidanja regulisanja cene električne energije za garantovano snabdevanje od 2017. godine.
Kupci električne energije dobiće pravo na pristup podacima o sopstvenoj potrošnji, a snabdevač će morati i da uspostavi besplatne telefonske linije za obaveštavanje kupaca.
Zakon uvodi i osnove za praćenje tehničkog i komercijalnog kvaliteta snabdevanja strujom i gasom.
Aleksandar Macura, ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena, kaže za naš portal da je novi Zakon o energetici gromoglasno najavljen kao zakon koji će omogućiti povećanje investicija u energetski sektor i kao zakon kojim se pravne tekovine Evropske unije ugrađuju u pravni sistem Republike Srbije, ali da ovaj zakon ipak nije značajan korak ka pouzdanom, održivom i konkurentnom energetskom sektoru.
Macura napominje da je Vladi ostavljena moć da propiše jedinstvenu cenu za pristup i korišćenje distributivnog sistema za električnu energiju za teritoriju cele Repubike "ignorišući ogromne razlike koje postoje i neizostavno moraju postojati u troškovima različitih operatora distributivnih sistema".
- Time se svakako smanjuju podsticaji za investiranje i ponovo krše najmanje ona ista tri principa propisana članom 91. Zakon traži rešenje za ovo pitanje na sasvim krivom terenu, a zakonopisac, čini se, ne uspeva da razume uzroke i dubinu ovog pitanja.
Naš sagovornik kaže da se "ozakonjuje prinudna eksproprijacija imovine sa ili bez naknade svim onim licima (koja nisu u javnoj-državnoj svojini) koja su ulagala, i koja će, sa raznih razloga ulagati u pojedine delove prenosnihi distributivnih mreža (član 157).
- Nesigurnost svojinskih prava svakako može predstavljati rizik za investitore. Istim članom se onemogućuje uspostavljanje opterećenja na mrežama čime se isključuje mogućnost zaduženja sa zalogom, zarad investicija u mreže.
Sagovornik "eKapije" navodi da je dobro što je država na nivou zakona prepoznala i pojam ugroženog kupca, a da je loša vest da se ne vidi način na koji bi moglo nastati ono tržište čiju realnost treba taj paket da promoviše ni efikasna zaštita za tog ugroženog kupca.
Obnovljivi izvori energije
Kako kažu investitori u obnovljive izvore energije, novi Zakon o eneregtici je napravio značajan pomak u smislu pravnog okvira za investiranje u OIE.
Kako za "eKapiju" kaže Ana Brnabić, direktorka kompanije "Continental Wind Serbia" i predstavnica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), novim Zakonom napravljena su tri značajna unapređenja.
- Najvažnije, usvojena je molba međunarodnih finansijskih institucija da zakon prepoznaje samo jedan Ugovor o otkupu električne energije koji se potpisuje nakon dobijanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije i ima odloženo dejstvo dok se ne ispune uslovi za dobijanje punog statusa. Verujemo da će ovo umnogome olakšati finansiranje velikih projekata u Srbiji. Drugo, Ministarstvo energetike i "Elektromreža Srbije" su izašli u susret investitorima koji su tražili da sami grade priključnu infrastrukturu, tako da je zakon definisao da će sve dozvole za priključak biti u ime EMS-a, ali da će EMS, na zahtev investitora, dozvoliti da oni same grade kako bi imali potpunu kontrolu nad vremenom, troškom i kvalitetom izgradnje. Ovom odredbom dodata je velika doza sigurnosti za sve investitore u obnovljive izvore energije, a EMS je pokazao da ima puno sluha za saradnju sa investitorima u ovoj oblasti. Na kraju, zakonom je produžen rok za izgradnju vetroparkova sa dosadašnje dve na tri godine, što je više nego dovoljno za sve ozbiljne investitore da završe izgradnju svojih projekata – navodi Brnabić.
Naša sagovornica ističe da je novi zakon dobra vest za investitore i daje prostor za usvajanje modela Ugovora o otkupu električne energije, na osnovu koga će banke moći da finansiraju izgradnju vetroparkova.
- Velika stvar bi bila kada bi Ministarstvo energetike završilo posao na relevantnim podzakonskim aktima i pregovore oko modela Ugovora o otkupu električne energije do kraja prvom kvartala 2015. godine, što bi omogućilo da izgradnja prvih vetroparkova započne u trećem kvartalu.
Naša sagovornica napominje da su investitori u vetroparkove zadovoljni, jer se turbulentna 2014. završava sa dva dobra zakona - Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o energetici, tako da sa velikim očekivanjima ulaze u 2015. godinu.
Usklađenost sa Zakonom o planiranju i izgradnji
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je da je Narodna skupština Srbije prihvatila inicijativu NALED-a, USAID-a i Ekonomskog kokusa i usvojila amandman koji će obezbediti usklađenost novog Zakona o energetici sa nedavno usvojenim Zakonom o planiranju i izgradnji. Time će biti omogućeno nesmetano funkcionisanje objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, koja će drastično skratiti vreme dobijanja dozvole za najmanje 164 dana.
- Kako je najveći izazov reformi koordinacija institucija pri izradi propisa, ovim usaglašavanjem zakona u nadležnosti Ministarstava energetike i Ministarstva građevinarstva, demonstriran je jasan signal da je Vlada Srbije ozbiljna u nameri da uspostavi jednošalterski sistem za dobijanje odobrenja za gradnju i sprovede reformu do kraja kako bi konačno popravila poziciju Srbije na rang listi Svetske banke – navedeno je u saopštenju.
Nova procedura predviđa da investitor uslove i trošak priključenja na energetsku mrežu dobije u početnoj fazi izgradnje, odnosno pri izdavanju lokacijskih uslova, dok su rokovi za odobrenje i priključenje skraćeni 3 puta - sa 45 na 15 dana. Prvobitna verzija Zakona o energetici propisivala je da se odobrenje za priključenje na mrežu dobije tek nakon građevinske dozvole što bi za investitore značilo veliku pravnu i finansijsku nesigurnost.
S.O.