Sa kojim brendovima se povezuju potrošači na društvenim mrežama?

Brendovi treba da bolje razumeju društvene medije i kako ih današnji potrošači koriste, jer samo razumevanjem potreba i ambicija potrošača i pružanjem sadržaja koji tada postaje društvena roba, brend može da izgradi čvrste i vrednosne odnose sa konzumentima.

Agencija "Universal Media" objavila je rezultate najnovijeg istraživanja navika, potreba i ponašanja korisnika društvenih medija i interneta pod nazivom "Wave 8: Jezik sadržaja" ("The language of content"). Ovo osmo po redu globalno istraživanje sprovedeno je u 65 zemalja, među kojima su osim Srbije učestvovale i zemlje iz okruženja: Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, što omogućava upoređivanje rezultata dobijenih u Srbiji kako sa onima na svetskom nivou, tako i sa onima dobijenim u zemljama regiona. Inače, naša zemlja po četvrti put učestvuje u "Wave" istraživanju koje za cilj ima da utvrdi za što potrošači na društvenim mrežama dele određene sadržaje, a neke ne, što je odlučujuće za uspšenu komunikaciju brendova.

Podaci su prikupljeni od više od 50 hiljada aktivnih korisnika interneta (koriste ga svakog ili svakog drugog dana) uzrasta od 16 do 54 godine što predstavlja reprezentativnu sliku potreba, pogleda i ponašanja više od milijardu korisnika društvenih medija u svetu.

Većina njih kao svoju najčešću aktivnost na internetu navodi gledanje video sadržaja, posećivanje različitih sajtova, kao i posećivanje profila svojih prijatelja i uređivanje vlastitih profila.

- Posle osam godina istraživanja, možemo da zaključimo da postojesamo pet osnovnih ljudskih potreba kada se radi o upotrebi interneta. Današnji korisnici svetsku mrežu pre svega koriste za učenje, građenje odnosa, zabavu, napredak i priznanje - kaže Glen Parker, autor izveštaja.

Potrošači se pre svega povezuju s brendovima koje zadovoljavaju ove njihove osnovne potrebe. Međutim, osnovne potrebe korisnika interneta variraju u različitim kategorijama ispitanika, na šta moraju pažljivo da vode računa brendovi prilikom osmišljavanja i realizovanja svojih kampanja. Dok u evropskim zemljama i spitanici društvene medije pre svega cene zbog mogućnosti unapređenja društvenih odnosa, u ostatku sveta ih prvenstveno vide kao sredstvo zabave i opuštanja. Tako npr. konzumenti u Indiji (88%) ili Meksiku (85%) najčešće dele zanimljive sadržaje o proizvodima i uslugama. Sa druge strane to čini samo 60% konzumenata u Velikoj Britaniji koji se pre svega vode radoznalošću koja je svojstvena britanskim potrošačima, i najviše vrednuju kad brend govori nešto novo ili neočekivano.

Dostupnost portabl-uređaja (tableti, lap topovi, smartfoni) i WiFi mreže za posledicu ima da je većina korisnika najveći deo vremena onlajn. Nemogućnost pristupa internetu čini stresnim čak 57% ispitanika na globalnom nivou.

- Društveni mediji fundamentalno su pomerili ambicije jedne generacije - ističe Parker i dodaje:

- Pozitivnu reakciju drugih na ono što kažemo ili uradimo nas čini srećnim, a to je slučaj i kada delimo sadržaje preko interneta. Brendovi na ovo odgovaraju tako što mladim potrošačima nude sadržaje koji podilaze njihovom egu i pomaže im da ostvare svoje lične ciljeve.

Emotivno se vežemo i šerujemo sa drugim korisnicima. Deljenje sadržaja postalo je uobičajeni način svako dnevne komunikacije na svetskoj mreži. U godini u kojoj je reč "selfie" uvrštena u Oksfordski rečnik čak 45% ispitanika kaže da deli svoje fotografije na mreži, što je postao najčešće šerovan sadržaj.

Deljenje i komentarisanje naših sadržaja čini nas srećnim (43% ispitanika), a ignorisanje neraspoloženim i nesrećnim (trećina ispitanika je nesrećna ukoliko ih neko blokirana nekoj od društvenih mreža), navodi se u saopštenju "McCann grupe".