Ograničeno pravo osnivanja novih kompanija - APR osniva bazu podataka o zloupotrebama u brzoj registraciji firmi

Odgovornim licima u preduzećima koja su u blokadi duže od 120 dana ili se nalaze u postupku stečaja i prinudne likvidacije biće, prema novom zakonu, ograničeno pravo na otvaranje novih firmi dok se ti postupci ne završe.

To će važiti i za ona lica kojima su izrečene krivične, prekršajne ili upravne sankcije do isteka kazne, predviđeno je Nacrtom zakona o privremenim ograničenjima prava lica na sticanje i vršenje određenih prava u privrednim subjektima i obavljanje privredne delatnosti.

Na javnoj raspravi o tom dokumentu, organizovanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS), najavljeno je da će Agencija za privredne registre formirati elektronsku bazu sa podacima o licima koja su zloupotrebila pravo brze registracije kompanija.

Ministar privrede Željko Sertić istakao je da je donošenje tog zakona preduslov za stvaranje institucionalnog okvira za čišćenje privrednog ambijenta na ozbiljan način.

- Odvojićemo žito od kukolja - poručio je Sertić, dodajući da će novi zakon doneti određena ograničenja, odnosno neke vrste represivnih mera kako bi se tačno znalo šta su preduzetnici i koja su njihova prava, ali i obaveze.

Ministar je dodao da se nada da će zakon, koji je sačinjen na bazi propisa EU, biti veoma brzo implementiran, kako bi se što pre pristupilo unapređenju privrednog ambijenta.

Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović rekao je da postoji potreba da se određenom krugu lica koja zloupotrebljavaju pravo brze registracije kompanija, to pravo ograniči.

On je u izjavi za Tanjug, povodom javne rasprave o Nacrtu zakona o privremenim ograničenjima prava lica na obavljanje privredne delatnosti, kazao da sada APR po zakonu nema ovlašćenja da odbije registraciju, a sa novim zakonom će je dobiti.

- Predlog je da se izrečena mera zabrane određenom krugu lica, kao što su osnivači kompanija, direktori, članovi nadzornih i upravnih odbora, koju su odredili sud, istražni, poreski i prekršajni organi, uvede u jedinsvenu elektronsku bazu podataka, koja u ovom trenutku ne postoji - kazao je on.

Obradović je, na skupu u PKS u sredu (3. decembra 2014. godine), rekao da je u mnogim zemljama usvojena takva vrsta diskvalifikacije, koja traje u proseku od dve do pet godina, a skandinavskim zemljama pdo 15 godina. Podsetio je da je 2011. godine i Makedonija usvojila takav registar i već prvog dana se u njemu našlo 40.000 lica.

On je naveo da u Srbiji od 335.000 preduzeća, 15% ima neki problem i podsetio da je po zahtevu Narodne banke Srbije iz registra brisano 14.000 firmi, a bilo je samo nešto više od 500 žalbi, dok 97% uopšte nije reagovalo.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić rekao je da PKS podržava ovakva zakonska rešenja i izrazio uverenje da će Sud časti biti uključen kako bi se "otklonili prevaranti iz privrednog miljea".

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da ne bi trebalo automatski primenjivati mere predložene u zakonu dok se ne razmotre pravi razlozi zašto je neko preduzeće u blokadi duže od 120 dana, jer ponekad, dodao je, i država duguje tim preduzećima.