Pupin - od naučenjaka do srpskog lobiste u SAD

(Mihajlo Pupin) Vrhunski naučnik, humanista, diplomata i najveći lobista koga je Srbija ikada imala, Mihajlo Idvorski Pupin nije početkom dvadesetog veka žalio truda ni vremena da lični autoritet stavi u službu Srbije.

U godinama pre izbajanja Velikog rata, sa velikom političkom zrelošću Pupin je pisao o ambicijama Austrougarske monarhije i upozoravao. Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva "Mihajlo Pupin", za Jutarnji program RTS-a kaže da su njegovi članci bili veoma zapaženi.

- Kada je Gavrilo Princip izvršio atentat, prva osoba koja se oglasila o tom pitanju, bio je Mihajlo Pupin. Neverovatno je sa kojom zrelošću i potrebom da zaštiti srpski narod, on govori.

Sa takvim stavom i misijom Pupin je stekao veliki broj neprijatelja. O tome svedoči i tzv. "Dosije Pupin", koji FBI čuva u svojoj arhivi. Izveštaji govore o kretanju, aktivnostima i poteškoćama koje je Pupin imao.

- Bio je neustrašiv i hrabar. Zaista, kada vidite da je jedan Konstantin Dumba, ambasador Austrougarske, slao redovnu dokumentaciju institucijama američke države, a ona se danas čuva u toj arhivi FBI-ja, vidite da je to što je Mihajlo Pupin radio bilo opasno i po život - objašnjava Aleksandra Ninković.

Uprkos svemu, Pupin je nastavio da lobira, da prikuplja pomoć od Amerikanaca i da i sam, kao bogat čovek, pomaže Srbiji.

- Kada je Srbija htela da traži kredit za naoružanje, nije imala dovoljno snage da založi sebe da bi dobila taj novac, nastupio je Pupin, kao jedna od najbogatijih ličnosti Amerike, i rekao: "Ja ću da založim sve što imam da se pomogne Srbiji." Kada su ga upozorili da će najverovatnije sve izgubiti, rekao je: "Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja - dodaje Ninković Tašić.

Rečima "Učini to, brate moj, i pokaži da si čelik Srbin, a Bog će ti stostruko nadoknaditi", inspirisao je i pokretao čak i siromašne Srbe doseljenike da i oni pomognu svom narodu.

Pupinovi vatreni govori uticali su i na 20.000 američkih dobrovoljaca koje je poslao da se bore za Srbiju.

- Mihajlo Pupin je u svojoj organizaciji poslao dvadeset pet najboljih studenata Univerziteta 'Kolumbija' na Solunski front. Naravno, ne na prvu liniju fronta da se bore, već na drugu, da brinu o ranjenicima, ali i o ratnoj siročadi. Nije ih poslao same, mnogi profesori su krenuli sa njima. Poslao je i potpuno opremljene mobilne bolnice, humanitarnu pomoć, lekove, medicinske elemente o kojima Srbija nije tada mogla ni da sanja.

U isto vreme Pupin je činio i mnogo toga za Ameriku, zbog čega je bio posebno omiljen u najvišim krugovima. To ga je štitilo od brojnih neprijatelja.

- Učestvovao je u stvaranju velikih institucija – kao što je NASA, a trebalo je da nađu rešenje za mnoga naučna pitanja u ratu. Bio je član tajne komisije i dobio posebnu pohvalu američkog predsednika za svoje učešće, upravo u otkrivanju ultrazvučnih signala i sonara podmornica. To je opredelilo Ameriku da 1917. uđe u rat.

Zahvaljujući njegovom prijateljstvu sa tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom, 1918. se, u čast Srbije, na Beloj kući vijorila srpska zastava. To prijateljstvo, kao i Pupinov ugled, uticali su i na iscrtavanje granica u korist Kraljevine Jugoslavije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919.

- Banat, Bled, delovi Istre, mnogi delovi koji spadaju u državne granice drugih zemalja, ne bi se tu nalazili da nije bilo doprinosa Mihajla Pupina - zaključuje Aleksandra Ninković Tašić.

Do kraja života Pupin je nastavio da pomaže svoj narod. Ulagao je u institucije, udruženja, organizovao fondove za talente. Preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku.

Biografija

Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 9. oktobra 1858. godine u selu Idvor u Banatu. Kao dvadesetogodišnji mladić odlazi u Ameriku. Radeći teške fizičke poslove uspeva da završi studije na prestižnom Univerzitetu "Kolumbija". Za izuzetna otkrića u oblasti telekomunikacije dobio je brojna priznanja, kao i Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Bio je počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD 1912–1920.