Srbija ima šest fabrika za reciklažu, ali veliku količinu elektronskog i električnog otpada i dalje izvozi
Komentari
Ilustracija (Foto: Family Business/shutterstock.com)
Godišnje se u svetu baci više od 50 miliona tona elektronskog otpada. Reciklira se samo petina. Zlato, srebro, bakar, paladijum - proizvodiće se u prvoj fabrici te vrste u Velikoj Britaniji i to samo od elektronskog i električnog otpada. U Srbiji postoji šest fabrika za reciklažu čiji kapaciteti nisu popunjeni.
Marija Pivnevi iz E-reciklaže kaže da elektronski i električni otpad koji se pokupi od građana se pre svega sortira, odlaže i nalazi kategoriju u kojoj pripada i nakon toga se odvozi u reciklažne centre i na taj način se recikliraju najmodernijim tehnologijama koje postoje trenutno u svetu.
- Sve količine koje se recikliraju su predmet podsticanja koje država daje operaterima pre svega iz naknade koja se plaća kada se ovi proizvodi stave i uvezu na tržište Srbije - napominje Slobodan Krstović iz NALED-a.
Reciklažom računara od 30 kilograma dobija se se novih 25 kilograma sirovine. Kako bi se povećala količina skupljenog otpada i zaštitila životna sredina, potrebno je, saglasni su upućeni, stimulisati građane.
- Građani svakako imaju tu stimulaciju da se bave zaštitom životne sredine i da predaju svoj otpad operaterima. Ne samo što im obezbeđujemo besplatan odvoz sa njihovih lokacija nego u saradnji sa našim partnerima mi njima dajemo određenu novčanu nadoknadu u vidu vaučera koje mogu da iskoriste u radnjama nekih naših partnera sa kojima imamo potpisane ugovore - rekla je Marija Pivnevi.
Godišnje E-reciklaža preradi od 15.000 do 20.000 tona tog otpada, a koliko je on opasan svedoči veliki broj različitih supstanci koje se u njemu nalaze, od kojih su mnoge kancerogene.
- Mislim da su građani polako počeli da shvataju važnost ove industrije i kao što vidite na ulicama teško da sada možete da nađete neki frižider ili veš mašinu koja stoji nezbrinuta - ističe Marija Pivnevi.
Neophodno podići svest građana o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine
Nadležni predlažu da se u svakoj opštini otvori centar za sakupljanje te vrste otpada, omogući građanima da kada kupuju nove proizvode mogu da vrate stari električni uređaj, unapredi mobilno sakupljanje otpada i najavljuju redovne akcije u toku meseca.
Krstović je dodao da je bitna stvar da se omogući da to bude u javnim institucijama i edukativnim, u školama i fakultetima, a naravno tu je i značaj medija koji treba da podignu ovu temu na jedan viši nivo.
- I te kako moramo da poradimo na sakupljanju. Depozitni sistem jeste jedan od rešenja i Republika Srbija će najverovatnije ići u tom pravcu. Ono što je jako bitno je da u ovom sektoru nedostaje taj deo reciklaže i bez podizanja reciklažne industrije ovaj sistem i dalje neće raditi kako treba - istakao je Krstović.
Neophodno je podići svest građana o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine, a bez stimulansa i zakonskih propisa o odlaganju otpada, reciklaža u Srbiji neće imati svetliju budućnost.
Tagovi:
Marija Pivnevi
Slobodan Krstović
elektronski otpad
električni otpad
izvoz elektronskog otpada
izvoz električnog otpada
reciklaža elektronskog otpada
reciklaža električnog otpada
zlato
srebro
bakar
paladijum
fabrike za reciklažu
reciklaža računara
depozitni sistem
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.