Plastični otpad kao rešenje za nestašicu peska

U svetu vlada nestašica peska koji se koristi kao sirovina u građevinskom sektoru, najviše za proizvodnju betona. Iako se ovo čini kao neverovatno, činjenica je da je pesak na plažama i u pustinjama neprikladan za ovu svrhu. Ovo implicira da se pesak uglavnom izvlači iz reka, što uzrokuje ekološku štetu pa su neke zemlje to zabranile.

Ovo su najviše osetile zemlje koje prolaze kroz građevinski bum, kao što su Kina i Indija, koje imaju najveće građevinske sektore na svetu. U Indiji zbog problema sa zabranom vađenja peska, "operiše" veliki broj kriminalnih bandi poznatih kao "peščana mafija".

Shobha Bhatia, profesorka sa univerziteta Syracuse, rekla je da ljudi ne shvataju problem sa nedostatkom peska na globalnom nivou. On je značajan jer se koristi za gradnju, ali ne samo za to nego i za pravljenje stvari poput ekrana pametnih telefona i televizora, solarnih panela i drugih električnih predmeta. Naučnici i istraživači shodno tome godinama unazad rade na novim tehnologijama i inovacijama u potrazi za alternativama. Jedna od takvih studija dolazi sa Kembridža.

Istraživanje doktora Johna Orra, predavača na predmetima vezanim za betonske konstrukcije otkrilo je da se plastični otpad može sortirati, očistiti, usitniti i zdrobiti, i od njega dobiti smesa, tačnije pesak koji se koristi za beton. On je studiju bazirao na problemu koji je trenutno u Indiji, gde je cena peska naglo porasla, dok se sa druge strane na dnevnom nivou baci 15.000 tona plastičnog otpada. Otkriveno je da se do 10% peska u betonu može zameniti plastikom, dok se ne gubi na čvrstoći i trajnosti.

Za razliku od peska, plastika se neće zalepiti za cementnu pastu oko sebe, tako da može zameniti samo 10% sirovine. Ovo bi moglo da pomogne kod uštede peska, ali i da smanji velike količine plastičnog otpada. Još jedna pozitivna stvar je što upotreba plastike može biti jeftinija, naročito što cena peska raste zbog sve veće nestašice, piše BBC.

Za zemlje poput Velike Britanije ovo zapravo nije problem, jer se ne gradi puno, ali u zemljama sa građevinskim bumom, kao što je Indija, upotreba plastike u betonu mogla bi da ima višestruke koristi. Pored plastike, istražuje se i upotreba drugih otpadnih materijala koji mogu zameniti pesak u betonu. Međutim, uprkos ovim inovacijama, dr Orr i drugi stručnjaci upozoravaju da se ne oslanjaju previše na ove materijale već da probaju u projektima da koriste druga održivija rešenja.

Veće i ozbiljnije pitanje vezuje se za primenu betona u izgradnji konstrukcija. Zabrinutost deli i Vince Beiser, autor knjige "Svet u zrnu: Priča o pesku i kako je on transformisao civilizaciju". On kaže da se dosta toga dešava kada su u pitanju novi materijali i njihova primena u izgradnji, ali se zapravo ništa ne dešava u meri koja bi mogla biti značajna. U pitanju su pojedinačni projekti u svetu.

On među potencijalnim rešenjima vidi neku vrstu međunarodnog tela za sertifikaciju peska slično Veću za nadzor šuma, koje potvrđuje da li drvo potiče iz kontrolisanih šuma. Slično bi moglo da bude i u vezi sa peskom - kontolisati da li se izvlačenje iz reka odvija na održiv način ili prouzrokuje previše razaranja.

Svakako, treba razmišljati globalno i šire, jer i mnoge druge industrije direktno i indirektno utiču na potrošnju peska. Beiser napominje da bi čak i smanjenje broja automobila na putu za 10% imalo uticaja jer bi bilo manje tražnje za garažama, parking prostorima i prilazima što bi uštedelo na gradnji. On takođe navodi da na smanjenje potražnje za peskom treba gledati kao na smanjenje prekomerne potrošnje prirodnih resursa. Trebala bi se tražiti rešenja koja se bave glavnim problemom a to je prekomerna potrošnja prirodnih resursa u koje spada i pesak.